ГОДИШЊЕ ПРОВЕДЕМО ПЕТ РАДНИХ ДАНА ПО ШАЛТЕРИМА

SALTERIСрбија би развојем е-сервиса сваком грађанину који сада губи и више од 30 минута за обављање једне процедуре на шалтеру, могла годишње да уштеди пет радних дана,трошкове администрације смањи и до 75 одсто или скрати процедуру оснивања фирме и пријаве радника на мање од једног дана, показује извештај међународног тима стручњака о стању и перспективама развоја е-управе у Србији.

НАЛЕД је једна од 100 организација у свету коју је компанија ИБМ одабрала у оквиру глобалне иницијативе за подршку земљама у развоју. НАЛЕД је добио помоћ ИБМ стручњака из САД-а, Индије и Филипина да припреми компаративну анализу, стратешки оквир и смернице за даљи развој електронске управе у Србији.

На централном порталу е-управе Србије тренутно је доступно 635 електронских услуга које су у готово 70одсто  случајева (441) намењене грађанима, 28 одсто привреди (181) и нешто мало државним институцијама (13) – диспропорција између е-сервиса за грађане и привреду указује да држава још увек не препознаје е-управу као начин да унапреди пословно окружење и привуче нове инвестиције.  У том смислу, најдаље се одмакло у развоју електронских система за пореске пријаве, издавање грађевинских дозвола, пријаву и ођаву радника и предају финансијских извештаја АПР-у.

Једна од препрека даљем развоју е-управе јесте несинхронизован рад државних институција на регулаторном оквиру па често имамо неусаглашене и неприменљиве прописе. Кључна препорука извештаја јесте да Србија формира централно тело којем ће доделити ауторитет и одговорност да води и надгледа развој е-управе и координира рад министарстава и других институција. Управо су земље са снажном централном институцијом (56 одсто држава у Европи), која је укључена у израду свих прописа и одговара директно премијеру, најуспешније у развоју е-сервиса.

Друга важна препорука јесте усклађивање формата података који се сада разликују од институције до институције и успостављање система за њихову  размену. У томе помаже употреба специјализованих софтвера (тзв. АПИ) за размену информација, који су далеко јефтинији и ефикаснији од изградње централних база података, а на овај начин би институције могле да сачувају власништво и контролу над подацима што је до сада  у значајној мери кочило развој е-управе.

Такође, у пракси се дешава да различите институције воде исте базе података које се међусобно не поклапају, па се поставља питање која база је валидна. Препорука је да држава одреди једну институцију која је коначни ауторитет за одређени сет података, чиме се обезбеђује поузданост података и поверење у јавни регистар.

Извештај у фокус ставља развијање електронског плаћања свих услуга, које ће бити ефикасно, безбедно и неће наметати додатне трошкове и компликоване процедуре. Осим тога, потребно је поједностављивање потврде идентитета корисника путем електронског сертификата, потписа и других метода (биометријски подаци, токени, картице, телефони и др.) како би грађани лакше користили е-услуге.

На европском зачељу

Србија заузима тек 38. позицију од 43 земље у Европи на листи Уједињених нација по развоју е-управе. У региону иза нас су једино Бугарска, Албанија, Македонија и БиХ. Анализе показују да је развој е-услуга директно пропорционалан конкурентности једне земље и њеној атрактивности за инвеститоре те би увођење електронске управе имало позитиван утицај на пласман Србије на Дуинг бизнис  листи Светске банке и листи Светског економског форума.

Дневник

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d1%88%d1%9a%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d0%bc%d0%be-%d0%bf%d0%b5%d1%82-%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%be-%d1%88/