Светски дан заштите животне средине основан је од стране Генералне скупштине УН 1972. и одржава се сваке године 5. у више од 100 земаља. Овај догађај користи се као један од главних начина кроз које организација УН широм света развија свест о животној средини и подстиче политичку пажњу и акцију на унапређењу квалитета животне средине. Том приликом пружају се и веће могућности за потписивање и ратификовање међународних конвенција о животној средини .
Светски дан заштите животне средине је глобални догађај и одржава се на свим континентима. Владе,појединци,невладине организације ,локалне заједнице ,предузетници и медији организују различите акције којима истичу своје опредељење према заштити и унапређењу животне средине и потребу за променом мишљења и понашања . Овај дан се об
ележава бројним активностима као што су стручни и научни скупови , активности на локалном нивоу као што су шетње ,садња дрвећа,бициклистичке вожње ,концерти,изложбе ликовних остварења,фестивали ,такмичења у школама ,кампања чишћења и рециклирања као и кампање са тематиком из области заштите животне средине . Медији су значајан партнер и имају кључну улогу у подизању информисаности и свести јавности у вези са питањима заштите животне средине . На овај дан признања добијају предузећа ,локалне самоуправе,појединци,НВО,школе и медији чији рад служи да заштити или ревитализује поједине елементе животне средине. Светски дан заштите животне средине је прилика да мотивише све појединце,организације и предузећа да преузму позитивне кораке у заштити животне средине у својим домовима ,школама и радним местима ,усвајања начина живота у складу са природном околином.
На овај начин скреће се пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање ваздуха,вода,уништавање шума,нестанак великог броја врста и друге, како би се стимулисао развој еколошке свести људи.
Шуме покривају трећину копнене масе земље и оне обављају виталне функције планете земље . Шуме играју кључну улогу у борби против климтских промена ,ублажавајући их ,ослобађањем кисеоника и трошењем угљен моноксида . Оне стварају плодно земљиште ,садрже највише биолошки различитих екосистема на копну и станиште су за више од половине копнене флоре и фауне . Упркос непроцењивим еколошким,здравственим,социјалним и економским добитима које имамо од шума,долази до наставка крчења шума алармантном брзином – сваке године се уништи 13 милиона хектара шума,што је једнако величини државе Португалије .
Потенцијални прелазак на коришћења обновљивих извора енергије био би део решења,али да би дошло до таквих промена,потребно је да очување шума постане универзални политички приоритет.
