ДАНАС СЕ ЧЕКА СРПСКА НОВА ГОДИНА

 srpska-nova-godinaСрпска Нова година може се назвати и православном, јер је славе Руси, Грузини монаси на Светој Гори, па чак и православни Јапанци. Ипак, српска Нова година је нешто друго, јер је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.Зато је јулијанска Нова година за Србе типично српска, јер је настала помало из ината. Она није почела да се слави јавно и пркосно 1919. године, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар. Срби су постали смуњичави тек 1923, када је из Загреба поручено да православна славља наводно штете привреди и трговини.

– Трговинско-обртничка комора из Загреба поднела је 12. 2. 1923. представку Министарству социјалне политике о потреби изједначења календара с обзиром на штете које по привреду производи слављење верских празника по два календара. Зебњу Срба су појачали исти захтеви из хрватских градова где су били јаки центри фрањеваца, носилаца идеје да у Хрвтској и БиХ нема српског становништва, већ само поправослављених Хрвата.

Чашу је прелио захтев новокомпонованих српских богаташа, ратних профитера, који су тражили да се календар додатно подеси да и Божић и Ускрс падају увек у дане викенда, да не би имали губитке због празника. Тај притисак је Србе толико иритирао да су старокалендарску Нову годину од 1923. почели да празнују као „опозициону“ јавно и пркосно, у ресторанима и на улицама, иако није била државни празник.

Ипак, долазиле су затим нове генерације васпитане под притиском државне пропаганде да треба да буду мање Срби, а више Југословени. Та пропаганда је потискивала православну Нову годину, која је одувек слављена међу Србима кад јој је и време – 1. јануара по јулијанском календару. Нјој су претходили Бадњи дан 24. децембра старе године, а породични празник Божић прослављан је следећа три дана.

У комунизму је славље српске Нове године било забрањено па су и они рођени 13. јануара били сумњиви ако славе рођендан. У Архиву Југославије постоје документи који стриктно наређују да се новогодишњи поклони повлаче из продаје у време верских празника. То није важило за католички Божић, јер је претходио интернационалној прослави Нове године, већ само за православни Божић и Мали Божић – српску Нову годину. Постојала је стриктна наредба да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 сата. Ипак Срби су наставили да славе, кришом и из ината, ризикујући дочек у притвору.

(ИЗВОР НОВОСТИ.РС Б.Субашић)

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-%d1%81%d0%b5-%d1%87%d0%b5%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b0/