Задушнице увек падају у суботу јер је Исус Христос тај дан, уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен.
То је дан када православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке.
Српска православна црква у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.
На Задушнице се у цркама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.
На задушнице жене умесе хлеб, колаче, крстове и проју. Јела су посна, и то пасуљ, кромпир мељани, од воћа јабуке и крушке, бели дулек, кувано жито. Тог дана у великим котарицама се понесе сва та храна и жене одлазе на гробље. Тамо то све распросту преко гроба умрлог, окаде, пољубе и намењују, запале свеће за покој умрлих, гробове оките као и крстове цвећем. Затим се на послужавник стави део хране и пружи жени са најближег гроба, говорећи „Нек се види то и то набрајајући име умрлог, пред мојим свекром или свекрвом. Ова одговара „Бог да прости”. Постоји веровање да на тај дан мртви излазе из својих гробова и виде своје најдраже. Сматра се да би мртви били у мраку, ако им се на тај дан не упале свеће, за за покој њихове душе.
