Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христ.
Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Јесењи Крстовдан пада 27. септембра и тога дана се, према древним обичајима, бере и посвећује босиљак.
На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови. У цркви се тог дана крст ставља у воду и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити „оскудна и болешљива“.
Једнодневни постови
- Сваке среде и петка (осим у дане тзв. трапавих седмица)
- Зимски Крстовдан (18. јануар)
- Усековање главе Св. Јована Крститеља (11. септембар)
- Јесењи Крстовдан или Воздвижење Часног Крста Господњег (27. септембар)
