Српска православна црква и верници данас славе Светог јеванђелисту Марка, сапутника и помоћника апостола Петра који је у својој посланици, Марка назвао својим духовним сином.Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса.
Марко је написао Свето јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ божју посејао семе хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство.Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије.
Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: “Мир теби Марко, јеванђелисте мој!” Марко ја одговорио:”Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!”Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.
Беседа каже:
“У овом свету непрестаног покрета и непрестаних промена, човек хтео не хтео мора бити запослен, било добрим било злим деловањем. Лењив човек није незапослен: он је вредни посленик ђавола. Лењо тело и лења душа најподеснија је њива за ђаволско орање и сејање.”
У народу се Марковдан светкује увек 8. маја као заветина у многим насељима. Марковдан је такође и крсна слава многих српских породица.
По народном веровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао јутро у постељи или му је тог дана неко предао сан – што је значило да ће током целе године бити дремљив, а можда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан, па ће се тако избавити од поспаности и болести.
