ДАНАС ЈЕ УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

 sv_jovan_krstiteljПравославна црква обележава данас празник Усековање главе Светог Јована Крститеља.

Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обележавају сви православни хришћани а Српска православна црква овај празник сврстава и међу славе.
У хришћанском свету се обележава као дан када је освештана црква коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Овом приликом подсећа се на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу израелског цара Ирода Антипа, глава одсечена и на тањиру донесена пред његову пасторку, играчицу Салому. Свети Јован се назива Крститељ, јер је крстио Исуса Христа и у њему препознао Сина Божијег.

Свети Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Свети Јован је, по предању, пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је живио у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој плес, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу Светог Јована.

Иродијада је захевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тела, у страху да Свети Јован не васкрсне. Дан Усековања верници проводе у молитви и строгом посту.
Свети Јован се слави и 20. јануара (по грегоријанском календару), као знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.Usekovanije-2013

Овај празник се слави од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену Јованову крв.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-%d1%98%d0%b5-%d1%83%d1%81%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b5-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b3-%d1%98%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd/