Празник рада обележава се у знак сећања на прве масовне радничке демонстрације 1. маја 1886. у Чикагу, када су радници захтевали осмочасовно радно време и боље услове рада.
Када је и Совјетски Савез уврстио овај датум у званични календар, због идеолошких разлика, у САД су почели да га обележавају првог понедељка у септембру.
Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.
У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.
Некада су се за Први мај палиле логорске ватре уочи празника, а на дан празника, обично на најближем излетишту окупљао се народ уз пригодне говоре синдикалних функционера, рецитовала се и поезија, играла фолклорна друштва.
Од седамдесетих година прошлог века мање се инсистирало на говорима и културним програмима, а више на роштиљијадама у природи и неформалним дружењима.
У време социјализма и бивше СФРЈ, ко је желео и могао, путовао је у иностранство обично до Солуна или још чешће Трста у шопинг или на мали одмор на море или планину и тако се развила традиција синдикалних излета и путовања у иностранство.
По календару Српске православне цркве Васкрс ове године пада на 1. мај, датум на који се слави и Празник рада. Пошто ће Васкрс и 1. мај пасти истог дана, ово практично значи да ћемо имати мање слободних дана, као што је то уобичајени случај када су ови празници раздвојени.
