ДАНАС (30. ЈУН) ДАН ДУЖИ ЗА СЕКУНДУ

 VREME2Ове године ће јун трајати секунду дуже тако што ће преступна секунда бити додата у поноћ између 30. јуна и 1. јула. Преступна секунда, за разлику од преступне године, може да буде и позитивна и негативна, али до сада још никада није одузета, а додата је 25 пута.

Продужавање дана за једну секунду омогућава усклађивање стандарног времена на земљи са атомским часовницима, а први пут је уведено 1972. године. Када не би било преступне секунде, стандарно и атомско време би се све више разликовали једно од другог због успоравања Земљине ротације.

Већина људи из не тако далеке прошлости вероватно није могла да замисли да ће се у садашњости водити научне расправе за и против преступне секунде и да ће једна секунда имати толику важност.

Још веће изненађење за људе из прошлости би представљао податак да хиљадити део секунде има велику важност јер је просечна дужина дана, односно време ротације Земље око своје осе, 86.400,002 секунди, док дан, како нам наши часовници показују, траје тачно 86.400 секунди. Ротација Земље је нестабилна и у просеку успорава за два хиљадита дела секунде, а дужина дана варира.

Не може се тачно предвидети колико ће појединачан дан трајати, али уколико би сваког дана Земља успоравала за два хиљадита дела секунде, колики је просек успоравања, за годину дана бисмо добили додатну секунду. На ротацију Земље утичу бројни фактори, међу којима су атмосферске промене, гравитациона интеракција између Земље и Месеца, и тешко је прецизно одредити колико траје један дан, а због успоравања ротације за време просечног живота, човек може добити чак читав један минут више.VREME1

Успоравање ротације је откривено још у 19. веку, а атомски часовник је први пут направљен 1955. године. Атомски часовници су толико напредовали да најновији не добијају и не губе ни једну секунду у периоду дугом 158 милиона година.

Настанак атомских часовника довео је до увођења појма координисаног универзалног времена које отприлике прати универзало или астрономско време, односно време потребно Земљи да ротира око своје осе. Док се класични часовници заснивају на праћењу Земљине ротације, атомски се ослањају на много прецизније осциловање електрона око језгра атома. Како би се време које показују атомски часовници ускладило са временом ротације, уведена је преступна секунда, а одлуку од томе када ће бити додата (или одузета) доноси Међународни сервис за Земљину ротацију и до сада је увек секунда додата у јуну или у децембру.

Усклађивање часовника и прецизно мерење дужине дана, као и увођење преступне секунде, посебно је важно за компјутерске, телекомуникацијске и навигационе системе који захтевају прецизност. Последњи пут када је дан био дужи за једну секунду, у јуну 2012. године, неки од система нису били добро припремљени што је довело до проблема у раду сервера, компјутерских програма па чак и до одлагања више од 400 авионских летова у Аустралији. Надамо се да ће овогодишње продужење дана проћи без нежељених последица, јер свака секунда је важна.

Објавио: Елементаријум

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-30-%d1%98%d1%83%d0%bd-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b4%d1%83%d0%b6%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d1%81%d0%b5%d0%ba%d1%83%d0%bd%d0%b4%d1%83/