«

»

окт 11 2016

Štampati ovo Чланак

ДЕБЉИНА У ДЕТИЊСТВУ ВОДИ ДО ТЕШКИХ БОЛЕСТИ 11. ОКТОБАР СВЕТСКИ ДАН ГОЈАЗНОСТИ

gojaznostСве је више гојазне деце и адолесцената у целом свету, што има и тренутне и дугорочне последице по здравље, упозоравају лекари поводом Светског дана гојазности који се обележава данас 11. октобра под мотом “Превазилажење гојазности код деце”.

Истраживање здравља становништва Србије из 2013. показало је повећање процента гојазне деце са осам и по одсто у 2006, на 13,7 процената. Основни узрок гојазности и вишка килограма је енергетски дисбаланс између унетих и потрошених калорија. Глобално је повећан унос енергетски набијених намирница богатих засићеним и транс мастима, шећером и соли, повећана је физичка неактивност због саме неактивности многих облика рада, промене превозних средстава и убрзане урбанизације.

Глобално се пије 33 одсто више слатких напитака него пре 10 година. Само једна петина, 19 одсто, младих широм света има довољно физичке активности, а 80 одсто њих не достиже препоручену физичку активност – наводи др Косић-Бибић.Како наводи, гојазност у детињству повезана је с већом шансом касније гојазности, преране смрти и инвалидитета у одраслом добу. Гојазна деца имају потешкоће са дисањем, повећан ризик од прелома, мишићно-коштаних поремећаја, хипертензије, раних маркера кардиоваскуларних болести, повећане отпорности на инсулин и бројних менталних поремећаја.

Некада је добро ухрањене деце било 92, а сада је 68,8 одсто. Број деце која су прекомерно ухрањена расте до 15-е године, а годину дана касније значано се смањује број гојазних девојчица, јер оне почињу да воде рачуна о изгледу. Девојчице са 15 година и дечаци са 17 година имају индекс телесне масе (ИТМ) 30,67, односно 32,55 што је већ болесна гојазност. Њихов ИТМ би требало да буде 20, што значи да имају 50 посто већу тежину – навела је др Ракић и упозорила на погоршање здравственог стања код деце и појаву кардиоваскуларних болести.

 Важно је да смање садржај масти, шећера и соли у прерађеној храни, те да осигурају да здрав и нутритивно вредан избор хране буде доступан и приступачан за све потрошаче. Пођеднако је важно да ограниче рекламирање хране богате шећером, соли и масноћама, која је уједно најрекламиранија храна.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%b5%d0%b1%d1%99%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d1%83-%d0%b4%d0%b5%d1%82%d0%b8%d1%9a%d1%81%d1%82%d0%b2%d1%83-%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%b8-%d0%b4%d0%be-%d1%82%d0%b5%d1%88%d0%ba%d0%b8%d1%85-%d0%b1%d0%be%d0%bb/