ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН (27.ЈУЛ) – СПОРАЗУМ БАРБАРОСЕ И СТЕФАНА НЕМАЊЕ

 stefan-nemanja1189 – У Нишу су српски велики жупан Стефан Немања и немачки цар Фридрих И Барбароса, који је предводио војску крсташа на путу ка Блиском истоку, склопили споразум. Овај први уговор средњовековне Србије и Немачке није у потпуности реализован. Споразуму су претходили преговори започети раније од стране српске делегације на двору немачког владара у Немачкој.

916 – Умро је Климент Охридски, ученик словенских просветитеља Ћирила и Методија, један од истакнутијих писаца старе словенске књижевности. После мисионарског рада у Панонији и Моравској и боравка у Бугарској, у Охриду је подигао манастир који је и сада активан, а 886. основао је школу кроз коју је наводно прошло око 3.500 ученика.

1872 – године у Јасици код Крушевца рођен је Станислав Бинички, српски композитор, диригент, педагог и један од најзначајнијих представника српске класичне музике. Гимназију је похађао у Нишу и Београду, а током школовања је свирао виолину и флауту и спремао композиције за ђачки оркестар. Студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду. Певао је у хору Обилић и Београдском певачком друштву, а на Великој школи основао је Академско музичко друштво. По завршетку факултета предавао је у гимназији у Лесковцу, али је службу напустио и отишао у Минхен где је на Музичкој академији студирао композицију и соло-певање. По повратку у Београд оснива симфонијски оркестар под именом Београдски војни оркестар, а са Стеваном Мокрањцем и Цветком Манојловићем основао је Српску музичку школу, данашњу школу Мокрањац, у којој је радио као наставник. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је 1920. године основао Оперу, чији је био први диригент и директор. Од 1924. године више се посветио компоновању, а карактеристично за њега је то што је у својим композицијама користио фолклорне мотиве. Једно од његових најпознатијих дела је опера На уранку, опера у једном чину из 1903. године на текст Бранислава Нушића, која се сматра првом српском опером са елементима народне музике. Аутор је већег броја композиција за војне дувачке оркестре као што су увертире Из мог завијчаја, циклус народних песама у обради На Липару, циклус Песме из јужне Србије иМијатовке, и војни маршеви На Дрину и Парадни марш. Верује се да је најпознатији српски марш, На Дрину, Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у бици на Церу. Компоновао је музику за бајку Љиљан и оморика и за позоришне комаде Пут око света, Наход и друге. Преминуо је фебруара

1942. године у Београду, а још почетком 20. века у престоници је основана школа за ниже музичко образовање која носи његово име и кроз коју су прошли многи музички ствараоци и врхунски уметници данашњице. У његовој родној Јасици код Крушевца сваке године се одржава музичка манифестација Дани Станислава Биничког, у оквиру које наступају многи угледни солисти и ансамбли.

1907. године рођен је сликар и академик Петар Лубарда;

1939. године умрла је књижевница Милица Јанковић;

1967. године умро је књижевник и академик Вељко Петровић;

2006. године умро је Војислав Ђурић, историчар књижевности, академик и универзитетски професор.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%be%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bb%d0%be-%d1%81%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-27-%d1%98%d1%83%d0%bb-%d1%81%d0%bf%d0%be%d1%80%d0%b0%d0%b7/