ДО ДЕЧИЈЕГ ДОДАТКА САМО УЗ ЛИЧНУ КАРТУ И ЗДРАВСТВЕНУ КЊИЖИЦУ

OPSTINA ULAZГрађани који су раније подносили захтев за остваривање права на дечји додатак били су у обавези да приложе чак десет докумената.

Осим извода из матичне књиге рођених, уверења о држављанству, пријаве пребивалишта за децу, потврде о приходима за три месеца (од ПИО фонда или послодавца), уверења о катастарском приходу, службеници су тражили и доказе о власништву над некретнином, пореска уверења из места рођења и становања, па чак и потврду о томе да су деца редовни ученици.

По Закону о управном поступку који је ступио на снагу пре четири дана, убудуће би овај поступак требало да буде максимално поједностављен тако што је, како је предвиђено, за ову процедуру довољно донети личну карту и здравствену књижицу.

Све остало би та служба требало да прибави сама. Међутим, како сазнајемо, и у овом случају треба нагласити да су органу можда потребни подаци за одлучивање о одређеним чињеницама које се не налазе у службеним евиденцијама и тада ће странке морати ипак да доставе неки документ.

Дакле, нови закон је дао решења, а да ли ће то и када заживети остаје да се види у пракси.

Како су за „Политику” рекли у Министарству државне управе и локалне самоуправе, ово је поступак који сигурно неће бити успостављен за недељу-две него би тек временом требало да се покажу сви недостаци који ће у ходу бити отклањани.

Управо због тога формирана је и Радна група при овом министарству која тек разматра шта ће бити са подацима или информацијама од чијег издавања су поједине државне службе до сада живеле.

Решење за овај проблем се још тражи и због тога се пропис ограничава само на размену података, а не и информација за које је потребно време да се прибаве и за које ће ипак морати да се плати такса.

На пример, уколико је за неки посао на шалтеру потребан документ о томе да ли неко има пребивалиште у Београду, прибавиће га службеник. Међутим ако је потребно да се приложи доказ о променама пребивалишта, то више није податак него информација која ипак не може да се добије бесплатно.

Или податак о брачном статусу је бесплатан, али не и кретање кроз брачни статус, уколико неком то није први брак.

Један наш читалац је јуче поставио питање шта се дешава, на пример, у случају када власница стана, који се води на њено девојачко презиме, прода некретнину и направи купопродајни уговор под новим, удатим презименом.

Нови власник који жели да упише некретнину на своје име, по Закону о државном премеру и катастру, мора да достави оригинал или оверену копију извода из матичне књиге рођених или венчаних, који служи као доказ да је реч о истој особи.

Одговор би гласио да, према оном што каже закон, само документа по службеном захтеву су бесплатна , док би у овом случају документ ипак требало да се плати.

„Политика” је истраживала у којим случајевима можемо да рачунамо на олакшице приликом завршавања неких административних послова.

Тако на пример, у случају да неко жели да реконструише, санира или адаптира објекат по новом пропису потребно је да достави идејни пројекат, доказ о уплати таксе за право на земљиште и објекат (јер је реч о документу, а не податку), доказ о уплати републичке и локалне административне таксе.

Службеници ће у овом случају из својих база прибавити доказ о одговарајућем праву на земљиште или објекту из Републичког геодетског завода и доказ из Јавног предузећа за изградњу о доприносима за уређивање грађевинског земљишта.

Оно што су грађани најлакше схватили и што им много значи јесу промене приликом вађења нове личне биометријске карте. У овом случају довољно је да донесу писани захтев и уплатнице о плаћеним таксама, а службеник је дужан да обезбеди уверење о држављанству и извод из матичне књиге рођених.

Тако да ће уместо 2.254 динара, колико су их до сада коштали извод из матичне књиге рођених, уверење о држављанству и таксе, сада извајати 1.100 динара мање.

 Када је реч о добијању једнократне новчане помоћи за новорођенче довољан је само број рачуна у банци, а службеник обезбеђује изводе из матичне књиге рођених за сву децу и уверење о држављанству за мајку.

Како показује наша анкета у општинама широм Србије систем још није свуда до краја успостављен, а то зависи пре свега од тога да ли је завршена планирана дигитализација података коју су општине већ требале да успоставе.

То, ипак, није услов да систем размене података функционише, јер Министарство, како кажу, помаже локалним самоуправама да се припреме за електронску комуникацију која у овом тренутку није нужна.

– Ми смо написали закон тако да буде флексибилан и да омогући размену података на онај начин који то управи одговара – факсом, електронском поштом или куриром, кажу у Министарству за управу и локалну самоуправу.

Политика

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%b4%d0%be-%d0%b4%d0%b5%d1%87%d0%b8%d1%98%d0%b5%d0%b3-%d0%b4%d0%be%d0%b4%d0%b0%d1%82%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d0%b0%d0%bc%d0%be-%d1%83%d0%b7-%d0%bb%d0%b8%d1%87%d0%bd%d1%83-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d1%82%d1%83/