ЖАРКО ТАЛИЈАН И НЕМАЊА ДЕВИЋ ПРЕДСТАВИЛИ СВОЈЕ КЊИГЕ КРАГУЈЕВЧАНИМА

 У четвртак  22.октобра , у Сали Епархије шумадијске у порти Саборне цркве, Крагујевчанима су представљене књиге Жарка Талијана „Мирис тамјана“ и Немање Девића „Смедеревски крај у другом светском рату“.

Промоција је привукла изузетну пажњу крагујевчана, тако да је сала била испуњена до последњег места. О књигама су говорили сами аутори а запажен је био и уметнички део програма где су наступили глумци и вокални солисти.

Обе ове књиге имале су већ своју промоцију пред паланачком публиком али за оне неупућене, уколико их има,  поновићемо о чему се ради у књигама.

Књига „Мирис тамјана“ дело је Жарка Талијана и говори о Азањцима у ратовима од 1912. до 1918.године. Из српског села Азања код Смедеревске Паланке у Великом рату погинуло је 800 хероја у борби за слободу. У одбрану Србије из тада најбројнијег села отишли су домаћини, сељаци, учитељи, свештеници, кметови, деловође, трговци, занатлије, ђаци. А онда су дошле године патњи, страдања, туге и бола, црних барјака и марама. Завладао је непрекидни мирис тамјана. Хроничар Жарко Талијан провео је дане и сате у Историјском архиву у Карнегијевој и у Музеју Патријаршије Српске православне цркве, истражујући сопствено порекло и породично стабло, али и друге Азањце. Наилазио је на породице које су у Великом рату изгубиле по три сина и унуке, а налазио је и њихова гробна места на Зејтилнику у Солуну, али и у Бизерти у Тунису. Тако је ове јунаке сачувао о д заборава.

Другу књигу написао је Немања Девић, докторант историје Филозофског факултета у Београду. Да би прикупио податке за књигу „Смедеревски крај у другом светском рату“, он је обишао 52 села у три општине у родној Смедеревској Паланци, Смедереву и Великој Плани. Путовао је у Велику Британију, Америку и Канаду, да би дошао до приватне документације политичких емиграната. Истраживао је и архив Гестапоа и донедавно затворену документацију БИА. Тако је дошао до пописа и података о 4.100 жртава. Дошао је до нових чињеница о смедеревској експлозији 1941. године, о деловању Димитрија Љотића, о револуционарном терору ослободилаца 1944. године. На жалост, подаци говоре да је много више људи страдало у злочинима и одмаздама грађанског рата, него у сукобима са окупатором.