КОЛИКО ЈЕ ЂАКА У СРБИЈИ НА ПОЛАГАЊУ ПОПРАВНОГ ИСПИТА У АВГУСТУ ?

 PALANACKA GIMNAZIJAПо­да­так да сва­ке го­ди­не око 20.000 ђа­ка у ав­гу­сту по­ла­же по­прав­не ис­пи­те спа­да у до­мен ур­ба­них ле­ген­ди – мно­ги се на ње­га по­зи­ва­ју, али ни­ко не зна из­вор. Не­ки сма­тра­ју да је реч о бро­ју ђа­ка, а дру­ги да је то збир за­кљу­че­них је­ди­ни­ца. Чак ни Ми­ни­стар­ство про­све­те, ко­је би по при­ро­ди ства­ри мо­ра­ло да има ове по­дат­ке, ни­је има­ло од­го­вор на на­ше пи­та­ње ко­ли­ко ђа­ка у ав­гу­сту из­ла­зи на по­прав­ни, ко­ли­ко је уче­ни­ка по­на­вља­ло раз­ред у про­шлој школ­ској го­ди­ни и да ли се тај број сма­њу­је или не.

По­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је на по­чет­ку школ­ске 2014/2015. го­ди­не у ре­дов­ним основ­ним шко­ла­ма у Ср­би­ји (без Ко­со­ва) би­ло 4.100 по­но­ва­ца, а у сред­њим шко­ла­ма 2.688. Нај­че­шће се по­на­вља пр­ви раз­ред сред­ње шко­ле, нај­ви­ше та­квих ђа­ка је у Бе­о­гра­ду, а пред­ме­ти из ко­јих се нај­че­шће па­да одав­но су одо­ма­ће­ни под на­зи­вом „стра­шна трој­ка”: ма­те­ма­ти­ка, фи­зи­ка и хе­ми­ја.

Ста­ти­сти­ка, та­ко­ђе,по­ка­зу­је да у гим­на­зи­ја­ма на по­прав­ном бу­де  нај­ви­ше три ђа­ка из сва­ког оде­ље­ња, а нај­ре­ђе по­на­вља­ју ђа­ци у при­род­но-ма­те­ма­тич­ким сме­ро­ви­ма. При­ме­ра ра­ди, у Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји по­ја­ви се по­но­вац на сва­ких 10–15 го­ди­на. У сред­њим струч­ним шко­ла­ма да­ле­ко је ло­ши­ја си­ту­а­ци­ја, а на­ро­чи­то у ма­шин­ским, по­љо­при­вред­ним и тек­стил­ним, где су, осим ма­те­ма­ти­ке, ба­ук и струч­ни пред­ме­ти.

По­да­ци РЗС по­ка­зу­ју да се број сред­њо­шко­ла­ца по­но­ва­ца сма­њу­је, уз огра­ду да је у шко­ла­ма из ге­не­ра­ци­је уге­не­ра­ци­ју све ма­ње ђа­ка. У школ­ској 2004/2005. би­ло их је 6.000, а са­да упо­ла ма­ње. Пр­ви раз­ред  обич­но пад­не око 1.300 уче­ни­ка, а пре 15 го­ди­на их је би­ло ско­ро 2.000. Ка­да је реч о Бе­о­гра­ду, тај број се у по­след­ње две го­ди­не уста­лио на око 800, а 2007. их је би­ло 1.094.

По за­ко­ну од пр­вог до тре­ћег раз­ре­да се не по­на­вља, осим ако ро­ди­тељ не ин­си­сти­ра. Де­те се пре­во­ди у сле­де­ћи раз­ред чак и са је­ди­ни­ца­ма.

– Раз­ред се ауто­мат­ски по­на­вља са три је­ди­ни­це, а са две се иде на по­прав­ни. Нај­че­шће се по­на­вља из ма­те­ма­ти­ке, углав­ном су пред­ме­ти из при­род­них на­у­ка про­бле­ма­тич­ни­ји, а у ста­ри­јим раз­ре­ди­ма и срп­ски је­зик, стра­ни је­зи­ци… Шко­ла је ду­жна да ор­га­ни­зу­је на­ста­ву за ове ђа­ке, а за­тим се по­ла­же пред ко­ми­си­јом ко­ју чи­ни раз­ред­ни ста­ре­ши­на, на­став­ник ко­ји је пре­да­вао уче­ни­ку и још је­дан пред­мет­ни на­став­ник. По­је­ди­не пред­ме­те ђа­ци по­ла­жу и пи­сме­но и усме­но

У сред­њим шко­ла­ма нај­ви­ше уче­ни­ка по­на­вља раз­ред у ма­шин­ским, ко­жар­ским, тек­стил­ним… шко­ла­ма, од­но­сно оним шко­ла­ма ко­је де­ца ни­су же­ле­ла да упи­шу, али ни­су има­ла дру­гу мо­гућ­ност због сла­бих оце­на у основ­ној шко­ли.

По­да­ци Фо­ру­ма сред­њих струч­них шко­ла по­ка­зу­ју да шко­ло­ва­ње јед­ног гим­на­зи­јал­ца ко­шта око 700 евра го­ди­шње, а уче­ни­ка сред­ње струч­не шко­ле од 900 до хи­ља­ду евра, па то зна­чи да се прак­тич­но гу­би бли­зу ми­ли­он евра ко­је је др­жа­ва уло­жи­ла у обра­зо­ва­ње ђа­ка ко­ји ни­су за­вр­ши­ли раз­ред.

Раз­ло­зи по­на­вља­ња раз­ре­да су мно­го­број­ни. Ме­ђу нај­бит­ни­јим су не­а­де­ква­таниз­бор за­ни­ма­ња при­ли­ком упи­са сред­ње шко­ле и не­до­вољ­на мо­ти­ва­ци­ја за уче­ње, ло­ше пред­зна­ње из основ­не шко­ле, не­у­јед­на­че­ни кри­те­ри­ју­ми оце­њи­ва­ња у основ­ним шко­ла­ма… Он до­да­је и да су је­дан од нај­бит­ни­јих фак­то­ра ро­ди­те­љи, ко­ји тре­ба да бу­ду мак­си­мал­но укљу­че­ни у шко­ло­ва­ње де­це, а не да се пр­ви пут у шко­ли по­ја­ве пред крај школ­ске го­ди­не, ка­да де­те већ има де­сет је­ди­ни­ца.

Фран­цу­зи и Шпан­ци ма­сов­но по­на­вља­ју

Око 160.000 ђа­ка у Не­мач­кој сва­ке го­ди­не по­на­вља раз­ред (око 21 од­сто). По бро­ју по­на­вља­ча, на пр­вом ме­сту суФран­цу­ска и Шпа­ни­ја, где ви­ше од 30 од­сто уче­ни­ка по­на­вља раз­ред пре свог 15. ро­ђен­да­на. У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ја­па­ну го­то­во да не­ма уче­ни­ка ко­ји по­на­вља­ју раз­ред, а слич­но је и у Фин­ској, Нор­ве­шкој, Дан­ској…

Нај­ма­ње не­у­спе­шних то­ком школ­ске 1998/1999. го­ди­не

Јед­ну од рет­ких књи­га ко­ја се ба­ви по­нов­ци­ма об­ја­ви­ла је пре не­ко­ли­ко го­ди­на Ду­ши­ца Ма­ли­нић из Ин­сти­ту­та за пе­да­го­шка ис­тра­жи­ва­ња. Ре­зул­та­ти пр­вог ве­ли­ког ис­тра­жи­ва­ња по­сле 30 го­ди­на ме­ђу по­пу­ла­ци­јом ђа­ка ко­ји по­на­вља­ју раз­ред по­ка­за­ли су да је ме­ђу по­пу­ла­ци­јом не­у­спе­шних ђа­ка ви­ше де­ча­ка не­го де­вој­чи­ца, да су кри­зни пе­ти и ше­сти раз­ред и да не­у­спе­шни ђа­ци углав­ном до­ла­зе из си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца у ко­ји­ма је ви­ше од тро­је де­це.

Иако по­да­ци за пе­ри­од 1997–2006. го­ди­не по­ка­зу­ју да број по­на­вља­ча у Ср­би­ји опа­да, не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је за ма­ње од јед­не де­це­ни­је број уче­ни­ка у основ­ним шко­ла­ма сма­њен за ви­ше од 120.000, та­ко да је за­кљу­чак ис­тра­жи­ва­ча да број по­на­вља­ча ипак ра­сте. Нај­ма­ње по­но­ва­ца би­ло је школ­ске 1998/1999. го­ди­не – 2.094, као по­сле­ди­ца пре­по­ру­ке Ми­ни­стар­ства про­све­те због рат­них де­ша­ва­ња, а већ иду­ће го­ди­не би­ло их је 8.531.

Извор Политика

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d1%92%d0%b0%d0%ba%d0%b0-%d1%83-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b8-%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d0%bb%d0%b0%d0%b3%d0%b0%d1%9a%d1%83-%d0%bf%d0%be%d0%bf/