авг 13 2015

НА ДАНАШЊИ ДАН ОДИГРАО СЕ БОЈ НА МИШАРУ

 BOJ NA MISARUНа данашњи дан 1806. године српски устаници и турска војска сукобили су се на Мишару (Boj na Mišaru). Треће године устанка, султан је послао на устанике велику војску из правца Румелије и Босне. Припреме су биле готове још крајем пролећа, а војске су биле бројне и добро наоружане. Она из румелијских санџака полако се концентрисала и кретала ка Нишу, док је босанска наступала у пограничним одбрамбеним местима, пљачкала, палила села и успела да привремено покори Мачву, где су Срби имали мало војске јер је већи део још раније био послат према Нишу. Срби су се повукли на линију Шабац-Ваљево. У таквој ситуацији почетком августа стигао је Карађорђе са два топа и браниоцима подигао самопоуздање. Наредио је да се излаз из Шапца према Београду затвори изградњом земљаних шанчева на месту Мишар. Турци су у више наврата нападали и током градње шанчева, али су били одбијени. До коначног обрачуна дошло је на данашњи дан. Срби су бројали око 10 000 људи под оружјем, од чега више од 1 500 коњаника, а Турци барем дупло више. У бици су поред Карађорђа учествовали војводе Лука Лазаревић, Милан и Милош Обреновић, Јаков Ненадовић, Цинцар Јанко Поповић, Стојан Чупић и Петар Молер, као и прота Никола Смиљанић и друге устаничке старешине из тог краја. Како казује историчар Ранке, Карађорђе је пред битку послао своје коњанике у оближњу шуму да при првом пуцњу нападну непријатеља са леђа, док је људима у шанцу наредио да не пуцају док се Турци на приближе толико да се не може промашити. Када је план почео да се спроводи у дело и Карађорђе из шанца са пешацима упао у непријатељске редове, код Турака је завладао неред и њихов пораз је био неминован. Покошен је цвет босанских ратника и заплењен велики број турских застава, а остатак јаничара, капетана и бегова страдао је током повлачења кроз Мачву и шуму Китог. Турци су доживели тежак пораз, а потпуни морално-психолошки слом међу њима изазвало је сазнање да су Срби прегазили Дрину и Саву гонећи непријатеља. Комплетна војна комора пала је у руке устаника. У свеопштем расулу, босанска армија је оставила прегршт топова, муниције, новца, одеће и коња, а нарочито скупоцена била је сабља погинулог Кулин капетана, кога је импресивно опевао Филип Вишњић у песми Бој на Мишару. Битка на Мишару била је од огромног значаја за хришћанско, пре свега српско становништво широм Босне и Херцеговине, а са друге стране турске власти су се уплашиле од ширих устаничких покрета, посебно у Подрињу и Крајини. Директна последица била је и материјално слабљење везирске војске, нарочито у спахијама и јачање оружане спреме устаника. Након ове и битке код Делиграда, Порта је морала да прихвати услове које су Срби тражили преко свог изасланика Петра Ичка, али и поред тога, због руског позива да се борба настави, такозвани Ичков мир старешине су тада одбиле, а турски депутати који су носили ферман били су убијени. Устаници су прекинули односе са Портом, а устанак је настављен.

1813 – Изашао је први број „Новина сербских из царствујушчег града Виене“. Био је то први дневни лист код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недељом и празницима. Покретачи „Новина“ били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику је излазио до 1822. кад је угашен због проблема са штампаријом.

1876 – Рођен је српски лингвиста Александар Белић, професор београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“. Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) је издала прву књигу великог „Речника књижевног и народног језика“. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: „О језичкој природи и језичком развитку“, „Правопис српског језика“, „Дијалекти источне и јужне Србије“, „О двојини у словенским језицима“, „Галички дијалекат“.

1914. године Француска је објавила рат Аустроугарској;

1952. године рођена је глумица Горица Поповић.

2008 – Пензионисани генерал југословенске војске и последњи министар одбране негдашње СФРЈ Вељко Кадијевић, који од 2001. живи у Москви, указом председника Дмитрија Медведева постао је држављанин Русије. Кадијевић је био министар одбране СФРЈ у време распада југословенске државе, од маја 1988. до јануара 1992.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%be-%d1%81%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d1%88%d0%b0%d1%80%d1%83/