НА ДАНАШЊИ ДАН ПОГИНУО ХАРАМБАША ПЕЦИЈА ПЕТРОВИЋ

PECIJA

Пеција Петровић

 На данашњи дан 1875. године погинуо је српски хајдучки харамбаша Петар Пеција Петровић, вођа устанка из 1853, познатог као Пецијина буна, приликом покушаја да код места Гаштица, преко Саве пребаци товар оружја борцима Босанско-хецеговачког устанка против Турака. После пропасти буне повукао се у планине и одатле нападао турске јединице. Кад је 1875. избио трогодишњи Босанско-херцеговачки устанак, сакупљао је чете устаника у северној Босни.

1906 – Појавио се први број „Шабачке чивије“, једног од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Лист је излазио до децембра 1909.

1919. године Аустрија и савезници су потписали мир у дворцу Сен Жермен крај Париза, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;

1956. године у Београду је пуштен нови мост преко Саве;

1960. године репрезентација Југославије победила је у финалу Олимпијског турнира у Риму репрезентацију Данске са 3:1 и освојила златну медаљу;

1991 – Хрватске сецесионистичке власти затвориле су заједнички југословенски нафтовод (Ријека – Панчево) и заплениле нафту намењену рафинеријама у Панчеву и Новом Саду, које су убрзо морале да прекину рад.

1995 – Американци су са брода „Нормандија“ у Јадранском мору почели да гађају српске војне и цивилне циљеве у околини Бања Луке крстарећим ракетама „томахавк“, што је уз масовна бомбардовања из авиона радиоактивном муницијом и артиљеријске ударе НАТО Снага за брзо реаговање, одлучујуће допринело преокрету у грађанском рату у Босни и Херцеговини у корист муслимана и Хрвата.

1999 – Албанци су други дан заредом прибегли насиљу у Косовској Митровици у покушају да уђу у српски део етнички подељеног града. У немирима је повређено 28 нападача и по четворица Срба и француских војника.

2001. године умро је етнолог, научни саветник Балканолошког института САНУ и академик Драгослав Антонијевић;

2002. године на Институту за судску медицину у Београду основана је прва ДНК лабораторија у СРЈ.

Rade-Markovic-txt2010. године умро је глумац Радомир Раде Марковић (Rade Marković). Родио се 1921. године у Београду. Прво је студирао технику, што је прекинуо због почетка Другог светског рата, те се придружио групи младих људи који су се тих година окупљали на Коларчевом универзитету и правили представе. Да би га примили извео је, по његовим речима лоше, део из Нушићевог „Сумњивог лица“, али је наравно био примљен. Ту је упознао и своју прву супругу Оливеру Ђорђевић, од 1945. године када су венчали Марковић, једну од наших највећих глумица. Са њом је убрзо добио и сина Горана, данас прослављеног редитеља, док је другом браку, у поодмаклим годинама добио и ћерку Ленку. Из те аматерске групе којој се прикључио, касније је основано Београдско драмско позориште, у коме је деценију и по глумио заједно са Оливером. Током дугог и плодног живота и каријере Марковић је одиграо скоро стотину позоришних улога, сличан број филмских и преко педест телевизијских и серијских улога, а учествовао је и у мало мање од две стотине радио-драма. Бавио се и педагошким радом и предавао глуму на Академији позоришне уметности у Новом Саду. Награђиван је многобројним наградама и признањима, од којих су најзначајније две Стеријине награде, Гавелина награда, три пулске Арене, Октобарска нaграда града Београда и Добричин прстен 1998. за животно дело, поводом чега је Савез драмских уметника Србије издао монографију радова посвећену његовом опусу. Раде Марковић сахрањен је 15. септембра 2010. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а сахрани су поред пријатеља и небројено много колега глумаца присуствовале и друге значајне државне личности. Од 2011. године велика сцена Београдског драмског позоришта носи његово име.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%bf%d0%be%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d1%83%d0%be-%d1%85%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%88%d0%b0-%d0%bf%d0%b5%d1%86%d0%b8/