НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЂУРА ЈАКШИЋ

 djura jaksicНа данашњи дан 1832. године у Српској Црњи рођен је Ђура Јакшић (Đura Jakšić), један од најизразитијих представника романтизма у српској књижевности и сликарству. Отац га је уписао у трговачку школу, коју није желео да похађа, па је на крају уписао нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину, одлази у Темишвар, а потом и у Пешту да учи сликање. Због револуционарних догађаја из 1848. године напушта Пешту и сликарство наставља да учи у Бечкереку код Константина Данила, једног од најпознатијих српских сликара тог доба. Често је мењао место боравка, те је студије настављао у Бечу и у Минхену. Године 1855. настанио се у Кикинди, где је живео од сликарства, писао песме и објављивао их. Наредне године отишао је у Нови Сад, да би 1857. прешао у Србију, где је радио у многим местима као учитељ и наставник цртања. У Београду је становао у Скадарлији, која је тада била један од сиромашнијих крајева града, у тешким условима у кући која и данас постоји, са женом, синовима и ћеркама. Уз помоћ Стојана Новаковића запослио се 1872. године у Државној штампарији, а на том положају је био до смрти. Умро је од туберкулозе, у четрдесетшестој година живота. Бунтован, емотиван, страствен и маштовит, Ђура Јакшић је био један од најдаровитијих наших лиричара и сликара романтизма, угледавши се понајвише на песнике Петефија и Бајрона, а Рембранта у сликарству. Најпознатије песме су му: На Липару,Отаџбина, Падајте браћо, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена и друге. Поред поезије написао је и четрдесетак приповедака, од којих су неке замишљене као романи, а драма Сеоба Србаља добила је и награду Матице српске у износу од 100 дуката. Као сликар радио је углавном портрете, иконе и историјске композиције. Најзначајнија дела су му: Девојка у плавом, Жена са лепезом, Погибија Карађорђева, На стражи и остале које се данас чувају у Народном музеју у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1905. године умро је Иларион Руварац, српски историчар, свештеник, архимандрит манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академије. Обавио је пионирски истраживачки посао у проучавању српске прошлости, наглашавајући неопходан опрез према народном предању као историјском извору. Био је калуђер, професор и ректор богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит (старешина) фрушкогорског манастира Гргетег. Руварац је први који је успео да победи епски приступ тумачењу прошлости због чега је остао неомиљен. Био је један од најученијих Срба свога времена и оставио је огромну веома квалитетну библиотеку. Дела: „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху“, „О кнезу Лазару“, „Монтенегрина“, „О пећким патријарсима“, „Краљице и царице српске“.

1929. године умро је Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог и пријатељ српског народа. Рођен је у јужнонемачкој покрајни Баден, студирао је у Швајцарској где се посветио криминологији. Био је професор универзитета у Лозани. На позив српске владе дошао је у Србију 1914. како би забележио злочине Аустро-Угарске војске. Са српском војском прошао је читаву голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа. Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У складу с личном жељом, његово срце је након смрти узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Споменик су разорили Бугари током Другог светског рата. Дела: „Шта сам видео и проживео у великим данима“, „Чујте Срби“.

1930. године умро је српски глумац Чича Илија Станојевић;

1941. године убијен је Бранко Крсмановић;

1947. године основано је Београдско драмско позориште.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%80%d0%be%d1%92%d0%b5%d0%bd-%d1%92%d1%83%d1%80%d0%b0-%d1%98%d0%b0%d0%ba%d1%88%d0%b8%d1%9b/