НА ДАНАШЊИ ДАН УБИЈЕН КНЕЗ МИХАИЛО

 mihailo obrenovicНа данашњи дан 1868. године, приликом шетње Кошутњаком (који је тада био приватно ловиште Обреновића) убијен је српски кнез Михаило Обреновић.  Рођен 16. септембра 1824. године као најмлађе дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице, на престолу Србије био је од 1839. до 1842. и од 1860. до смрти. Због буне коју је 1842.подигао Тома Вучић Перишић морао је да побегне у Аустрију, после чега је на престо Србије доведен кнез Александар Карађорђевић. Боравећи ван земље, помагао је многе српске културне раднике и писце, укључујући Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића. Када се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. преузео је команду над војском, а убрзо после очеве смрти 1860. завео је ауторитарну владавину, претворивши Скупштину у саветодавни орган.

Кнез Михаило је био врхунски реформатор како на унутрашњем тако и на спољном плану. Одмах је укинуо „турски устав“ и под девизом „Закон је највиша воља у Србији“ на Преображенској скупштини 1861. године усвојени су нови порески, социјални, војни и други закони. Кнез је формирао и снажну народну војску са 50.000 војника, модернизовао ју је, и Србију учинио највећом војном силом на Балкану. Током друге владавине најбоље је сарађивао са владом Илије Гарашанина(шест година) када је донет национални програм „Начертаније“ и Србија као Пијемонт јужних Словена започела припреме за трајно ослобађање Срба и других јужнословенских народа од Отоманског царства. Кнез је мудром спољном политиком одржавао добре односе са Французима, Енглезима, Аустроугарима и Русима а са суседима (Грчка, Бугарска, Црна Гора, Румунија) склапао је споразуме све у циљу ослобађања од Турака. Водио је вишегодишње, тешке преговоре са Турцима да би коначно, лично у Цариграду 18.марта 1867. године од султана успео да добије ферман којим му се поверавају сви градови у Србији. То је значило повлачење свих турских гарнизона из србских градова. Народ га је по повратку из Цариграда дочекао са одушевљењем када је улазио на коњу и на Калемегдану преузимао кључеве од града. 6.априла 1867.године, тим поводом одржан је у Београду свечани бал на коме су све даме биле окићене специјално прибављеним камелијама из Беча. Кнез Михајло се сматра владаром-просвећеним апсолутистом, између осталог иницирао је и отварање Народног позоришта, а његов допринос у областима националне културе, уметности и књижевности сматра се немерљивим. Аутор је омиљене песме „Што се боре мисли моје“ и остаће у трајном сећању као велики поборник и финансијер највећих наших песника, књижавника, научника и уметника који су битисали у његово време. Ипак, и као аутентични апсолутиста имао је и доста непријатеља који су извршили атентат на њега и убили га у шуми београдског Кошутњака. Сахрањен је у Саборној цркви уз тродневну жалост народа који га је много волео и сматрао веома успешним владаром. Његово име носи једна од најлепших улица у Београду, а на споменику који му је подигнут испред Народног позоришта у Београду, убележена су имена градова које је он добио за Србију: Београд, Смедерево, Кладово, Ужице, Шабац, Соко-град.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%83%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b5%d0%bd-%d0%ba%d0%bd%d0%b5%d0%b7-%d0%bc%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b8%d0%bb%d0%be/