НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО КЊИЖЕВНИК РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ

 radoje_domanovicНа данашњи дан 1908. године умро је књижевник, приповедач и сатиричар Радоје Домановић (Radoje Domanović). Родио се 1873. године у Овсишту, гимназију је завршио у Крагујевцу, а Велику школу у Београду. Био је наставник у гимназијама у Пироту, Врању и Лесковцу, али је због политичких уверења и као отворени противник режима Обреновића често премештан и отпуштан са посла. Од 1905. године до своје смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. На његов бунтовнички карактер и интересовања пресудни утицај имали су родитељи, отац који је био учитељ и мајка која га је учила народној поезији. Домановић је почео са писањем реалистичких приповедака из сеоског живота, али је убрзо прешао на сатиру. Веома оштро, критички и духовито сликао је власт огрезлу у корупцији и насиљу са једне стране и послушно грађанство које савија главу, са друге стране. Пишући о људским односима и карактерима, осликао их је невезано за одређено време и поднебље, већ универзално, приказујући оно есенцијално, људско у њима. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима и творац сатиричне приповетке код нас. Најзначајнија дела су му: Страдија, Данга, Мртво море, Вођа,Краљевић Марко по други пут међу Србима, Размишљање једног обичног српског вола и друге. Данас велики број основних школа у Србији носи његово име, постоји Задужбина Радоје Домановић која додељује истоимену награду, а од 1973. године на Калемегдану, поред других српских великана, налази се и његова биста.

1552 – Завршено је штампање прве књиге у Београду, познате као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу је крупним ћирилским словима, која је резао јеромонах Мардарије, штампао Тројан Гундулић, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије смрти је преузео његову штампарију. „Четворојеванђеље“ је драгоцен извор за упознавање прилика у Београду половином 16. века.

1761. године рођен је гроф Сава Текелија, један од првака Срба тадашње Аустрије, по образовању правник, председник Матице српске, велик добротвор српског народа. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и земљишних поседа, основао је 1838. у Пешти задужбину „Текелианум“ под управом Матице српске (за чије је оснивање он такође обезбедио велика средства), како би српским ђацима из Војводине и других крајева омогућио универзитетско школовање у главном граду Угарске. Као велепоседник (гроф) из Арада (данас Румунија) активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао бројне српске националне акције. Матица српска га је 1838. изабрала за доживотног председника.

1876. године рођен је Драгутин Димитријевић Апис, пуковник војске Краљевине Србије и један од организатора Мајског преврата. Као начелник обавештајног одељења Главног генералштаба Српске војске повезао се са национално ослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије. Био је главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903. познате као „Мајски преврат“ (по старом календару). Организација коју је он основао позната као Црна рука је била склона таквим методама и у периоду између 1903. и 1914. читав државни врх Србије стално је био у страху од могућих њихових нерационалних и неодговорних потеза. Због покушаја атентата на регента Александра стрељан је у Солуну 1916. Педесетих година режим је организовао ревизију Солунског процеса, с циљем да искомпромитује одавно мртвог, од 1934. краља Александра I Карађорђевића.

1923. године рођена је глумица Мира Ступица;

1941. године Немци су на Теразијама у Београду обесили петорицу  и оставили их да висе више дана. Претходно су их стрељали у дворишту Гестапоа: студента Милорада Покрајца, кројачког радника Јована Јанковића, обућара Светислава Милина, сељака из околине Сопота Велимира Јовановића и борца Космајског партизанског одреда Ратка Јевића.

2001. године умро је редитељ Живко Николић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%83%d0%bc%d1%80%d0%be-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b6%d0%b5%d0%b2%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%be%d1%98%d0%b5-%d0%b4/