НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО ЈЕ КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

 kralj PETARНа данашњи дан 1921 – Умро је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као Краљ Петар Ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, и под његовим жезлом Србија је постала нека врста Пијемонта, идеал уставног уређења и жариште слободе и напретка. Ипак, његова владавина обележена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника „Црне руке“. После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владар који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914. у корист сина Александра, који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915. прошао је заједно са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

1717 – У бици код Београда у Аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба са територије данашње Војводине, аустријски фелдмашал Еуген Савојски нанео је тежак пораз Турцима и заузео Београд, избацивши Турке и из северне Србије. Аустрији је Пожаревачким миром закљученим 1718. припала северна Србија (северно од Западне Мораве), Банат и југоисток Срема.

1914. године почела је Церска битка (Cerska bitka). Пре тога, 12. августа, V аустроугарска армија је прешла преко Дрине, док је II армија форсирала Саву и заузела Шабац. На вести о овим догађајима II армија генерала Степе Степановића кренула је у том правцу, и код села Текериша у ноћи 15/16. августа, у маршу започела битку на планини Цер. У огорченим ноћним борбама Срби су приморали 21. аустроугарску дивизију на повлачење, а до 20. августа и VIII аустроугарски корпус и V армија морали су да крену назад преко Дрине, чиме је сама битка била окончана. Међутим, читава церска операција завршена је мало касније гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, које су трајале још четири дана. Број жртава варира, али се процењује да је у Церској бици на српској страни рањено и погинуло више од 16 000 војника, док је на аустроугарској страни било више од 30 000 погинулих и рањених. Након борби, Срби су открили доказе о страшним злочинима у градовима и селима које је аустроугарска војска окупирала. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и деца су најпре силовани, пре него што су убијани. Велики део тих злочина починили су други словенски народи у аустроугарској војсци. На позив српске владе те године у Србију је стигао швајцарски хемичар, форензичар и криминолог др Арчибалд Рајс, који је требало да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, и са тиме упозна светску јавност. Церска битка била је уједно прва српска и савезничка победа у Првом светском рату и значајно је подигла углед српске војске, а генерал II армије Степа Степановић, због успешног командовања у бици добио је чин војводе. Око 3 500 српских, али и погинулих чешких војника који су у саставу аустроугарске војске кренули ка српским положајима да се предају, не желећи да ратују против њих, сахрањено је у Спомен-костурници која је 1928. године откривена у Текеришу и која чува спомен на те дане.

1919 – Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом првака Демократске странке Љубе Давидовића, чији су чланови били и представници Социјалдемократске партије. Та влада је донела уредбе којима је уведено осмочасовно радно време, као и осигурање радника у случају болести и несреће.

1944 – На острву Вис у Другом светском рату настављени су преговори Националног комитета ослобођења Југославије и избегличке југословенске краљевске владе, која се обавезала да Народноослободилачкој војсци Југославије препусти сву савезничку помоћ, распусти оружане снаге у иностранству и јавно се одрекне Драже Михаиловића и његовог Покрета. Пристала је и да у састав НОВЈ буде укључена ратна морнарица Краљевине Југославије која се налазила на Малти под управом савезничких снага.

1984- године умро је српски књижевник Душан Радовић, дечји писац и новинар. Радио је у листовима „Змај“, „Пионир“, „Кекец“ и „Полетарац“ и био уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио емисији Студија Б „Београде, добро јутро“, којом је од 1976. осам година будио Београђане обиљем сатиричних досетки и духовитих коментара, обележених својеврсном мудрошћу. Дела: збирке песама „Поштована децо“, „Смешне речи“, „Вукова азбука“, „Причам ти причу“, „Понедељак“, „Уторак“, „Среда, „Четвртак“, драмска дела „Капетан Џон Пиплфокс“, „Тужибаба“, „Че“ (с Матијом Бећковићем), афоризми „Београде, добро јутро“, ТВ серија „На слово, на слово“.

1999 – Најмање 104 Рома из Смедерева, Београда, Панчева и Гњилана, међу којима доста деце, удавило се пошто је у Јадранском мору, 28 наутичких миља од обале СРЈ, потонуо бродић којим су покушали да илегално уђу у Италију.

2008 – Српски пливач Милорад Чавић освојио је сребрну медаљу на 29. Олимпијским играма у Пекингу у трци на 100 м делфин стилом, временом од 50,59 секунди, чиме је постигнут нови европски рекорд.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%83%d0%bc%d1%80%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d0%b0%d1%99-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%b0%d1%80-i-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b0/