НА ДАНАШЊИ ДАН (1.АВГУСТ) РОЂЕН ЗОРАН ЂИНЂИЋ

DJINDJIC 1952. године рођен је Зоран Ђинђић. Гимназију је завршио у Београду. Дипломирао је филозофију 1974. у Београду а 1979. докторирао је на Универзитету у Констанцу у Немачкој, с тезом „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“. Хапшен је још као студент наводно због организовања „илегалних активности у студентској организацији“. Пошто се Вили Брант, немачки канцелар, заузео за њега, уместо у затвору нашао се у Немачкој. Радио је у Институту за филозофију и друштвену теорију, у Београду, био посланик у три сазива Народне скупштине Србије као и тадашње Савезне скупштине СРЈ, и као професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Један је иницијатора 1989. (са још 12 интелектуалаца) обнове Демократске странке а на Скупштини странке 1990. један је од оснивача. Јануара 1994. постаје председник Демократске странке. Извесно време 1997. градоначелник је Београда. Био је архитекта петооктобарских демократских промена у Србији 2000. Од 25. јануара 2001. до трагичне смрти у атентату 12. марта 2003. председник је владе Србије. Добитник је награде „Бамби“, као и награде фондације „Полак“. Преводио је Дилтаја, Кропоткина, Хусерла. Дела: „Субјективност и насиље“, „Јесен дијалектике“, „Југославија као недовршена држава“, „Србија ни на истоку ни на западу“.

1813. године у Бечу је изашао први број листа Новине сербске. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Прве три године излазио је свакога дана, осим недељом и празницима, а затим два пута недељно и углавном доносио вести из иностранства. Од 1815. године у њему је сарађивао и Вук Караџић. Писао је прве полемике о језику и прве критичке рецензије. Уз поједине бројеве ишао је и специјалан додатак у коме су најпознатији српски писци друге деценије 19. века штампали своје радове, прозу и поезију. Занимљиво је да су се у листу појављивали и критички прикази првих српских романа. Лист је престао да излази 1822. године.

1860. године умро је црногорски кнез Данило Петровић;

1877. године у засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић је пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име – Панчићева оморика;

1914. године, четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији и потписала савез са Турском, док је Италија прокламовала неутралност.

1910. године рођен је Бојан Ступица, редитељ, архитекта, драматург, професор и педагог. Његова режија одликовала се изразитом креативношћу. Радио је у више наших позоришта, најдуже у Београду (Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште) и знатно је допринео развитку позоришне уметности код нас. Режија: позоришни комади – „Дундо Мароје“, „Леда“, „У агонији“, „Аретеј“, „Кавкаски круг кредом“, „Рибарске свађе“, „Крваве свадбе“, „Опера за три гроша“, „Идиот“, „Посета старе даме“, „Света Ивана“, „Глорија“, „Мадам Сан-Жен“, „Дантонова смрт“, „Јаје“, „Богојављенска ноћ“, „Браћа Карамазови“, филмови: „Јара господа“, „У мрежи“.

1952. године рођен је политичар и бивши премијер Зоран Ђинђић;

1953. године рођен је глумац Богдан Диклић;

1955. године умро је Станислав Винавер, српски писац и једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета између два светска рата. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата је радио као новинар. У Првом светском рату је учествовао као добровољац у Српској војсци, окупацију земље у Другом светском рату је провео у немачком заробљеништву, као резервни официр Краљевине Југославије. Од 1945. радио је у Београду као професионални писац и преводилац, једно време и у агенцији Танјуг. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама „Мјећа“, „Варош злих волшебника“, „Чувари света“, „Европска ноћ“, „Пантологија новије српске пеленгирике“, „Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике“, проза „Приче које су изгубиле равнотежу“, „Године понижења и борбе, живот у немачким ‘офлазима'“, „Ратни другови“, „Шабац и његове традиције“, есеји „Гоч гори, једна југословенска симфонија“, „Живи оквири“, „Језик наш насушни“, „Надграматика“, „Заноси и пркоси Лазе Костића“, „Момчило Настасијевић“, „Громобран свемира“, „Немачка у врењу“.

2009 – У саобраћајној несрећи код Лапова погинула је Борка Вучић једна од најближих сарадница негдашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. Важила је за успешног финансијског стручњака и у међународним оквирима.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-1-%d0%b0%d0%b2%d0%b3%d1%83%d1%81%d1%82-%d1%80%d0%be%d1%92%d0%b5%d0%bd-%d0%b7%d0%be%d1%80%d0%b0%d0%bd-%d1%92%d0%b8%d0%bd/