НА ДАНАШЊИ ДАН (10.АВГУСТ) ПОТПИСАН БУКУРЕШТАНСКИ МИР

 BUKURESTANSKI MIR1913. године у Букурешту је потписан мировни уговор којим је завршен Други балкански рат. Уговор су закључили делегати Бугарске, Румуније, Србије, Црне Горе и Грчке. Србија је углавном задржала територију запоседнуту 1912. године. Њена територија је обухватила централни део Македоније, Охрид, Битољ, Косово, Штип и Кочане, као и источну половину новопазарског санџака. Црна Гора је добила Беране, Бијело Поље, Пљевља, Пећ, Ђаковицу, део Скадарског језера и још нека места, а посебно значајно било је то што су две земље, Србија и Црна Гора, успоставиле заједничку границу у Санџаку. Грчка је добила Кавалу и померила границе на исток до ушћа реке Месте, док је Румунија остварила добитке у Силистрији. Србија и Грчка су из балканских ратова изашле са великим територијалним добицима, док је Бугарска изгубила највећи део онога што је постигла претходне године. Територија Србије увећана је за преко 30 000 км2 и за 1,5 милиона становника, али је и цена ратова била велика, како у људству тако и новчано. Сам уговор који је потписан није задовољио ни једну страну. Свака земља је сматрала да је део њеног становништва остао ван државне границе, односно у другој држави, а нарочито су били незадовољни Бугари. Углед Србије после балканских ратова значајно је порастао међу јужнословенским народима у Хабзбуршкој монархији, што је све заједно било добра подлога за рат који је избио наредне године и у коме су стара непријатељства у још жешћем облику избила на површину.

1878. године рођен је композитор Исидор Бајић;

1895. године рођен је Владимир Велмар Јанковић, српски књижевник, драмски писац, критичар, психолог. Школовао се у Будимпешти као стипендиста Текелијанума и у Загребу. У међуратном периоду је виши чиновник Министарства просвете, секретар Уметничког одељења, потом и начелник. Током Другог светског рата био је помоћник Велибора Јонића, министра просвете у влади Милана Недића, отуда је доцније живео као емигрант у Шпанији под именом Wукмир, где је водио центар за ментално здравље „Ореxис“. Дела: студије „Поглед с Калемегдана“, „Духовна криза данашњице“, драме „Светла у ноћи“, „Робови“, „Срећа А.Д.“, „Државни непријатељ број 3“, „Грађанска комедија“, научна дела из области психологије „Психологија животног опредељења“, „Човек пред самим собом“, „Емоције и патње“.

1983. године умро је режисер Војислав Нановић, један од пионира српског и југословенског филма после Другог светског рата. Снимио је низ документарних и осам играних филмова, укључујући „Три корака у празно“, „Циганку“ и „Чудотворни мач“.

1999 – Војници Кфора су на Косову и Метохији ухапсили 78 Албанаца због паљења кућа и пљачки имовине неалбанског становништва, напада на цивиле и нелегалног ношења оружја и униформи са ознакама терористичке „ОВК“.

2009 – Умро је Алекс Драгнић амерички слависта и политиколог српског порекла, универзитетски професор, академик, стручњак за негдашњу Југославију. Вишедеценијски професор универзитета Вандербилт, широј јавности постао је познат 1954. по објављивању књиге „Титова обећана земља“ после службовања у амбасади САД у Београду, између 1947. и 1950. Током Другог светског рата био је аналитичар за спољне послове у Одељењу за стратешке услуге, претечи Централне обавештајне агенције (ЦИА). Предавао је и на Универзитетима Вашингтон и Ли, био сарадник истраживач при Хуверовом институту, као и дугогодишњи потпредседник Америчког удружења за политичке науке.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-10-%d0%b0%d0%b2%d0%b3%d1%83%d1%81%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%82%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%b0%d0%bd-%d0%b1%d1%83%d0%ba%d1%83%d1%80/