сеп 12 2015

НА ДАНАШЊИ ДАН (12. СЕПТЕМБАР) РОЂЕН ПИСАЦ СИМО МАТАВУЉ

??????????????

На данашњи дан 1853. године у Шибенику је рођен Симо Матавуљ (Simo Matavulj). Ту је завршио основну школу на италијанском и српском језику, као и нижу гимназију, а затим је отишао у Mанастир Крупу и ту провео четири године као манастирски ђак, под будним оком свога стрица који је био старешина овог манастира. Пошто је одустао од намере да постане калуђер, наставио је школовање и завршио Учитељску школу у Задру. Радио је као учитељ у далматинским селима и био наставник гимназије и инспектор школа на Цетињу, где је отишао после Бокељског устанка, када су га због учествовања у њему протерале аустријске власти. У Србију је прешао 1887. године, најпре у Зајечар, а затим у Београд, где је поново био наставник у гимназији и чиновник Пресбироа. Један је од књижевно најобразованијих српских писаца друге половине XIX века, а у књижевности се јавио већ као зрео и формиран писац. Писао је приповетке из црногорског, приморског и београдског живота, као и романе и драме. Његов дар посматрања и живописног сликања средине и људи, најбоље је дошао до израза у приповеткама из завичаја. Роман Бакоња фра Брне, из његовог приморског живота, једно је од најбољих књижевних дела српског реализма, у коме је приповедање веома живо и сликовито. Замишљен као приповетка, још у току писања прераста у хумористички роман, а прича о једном фратру и његовом животном путу, само је језгро велике и широке слике стварности, не само католичког манастира већ и далматинског села и града. У медитеранском духу је и роман из црногорског живота Ускок, а значајна дела су му још збирке приповедака Из приморског живота, С мора и планине и Београдске приче, а у оквиру њих посебно се издвајају приповетке Пилипенда и Поварета. Поред тога оставио је и неколико свезака путописа, успомена и књижевних чланака, као и Биљешке једног писца, неку врсту аутобиографије. Такође се бавио и превођењем, а понајвише је волео француске реалисте и натуралисте, Золу и Мопасана. До Матавуља, наши писци су се развијали претежно под утицајем руске, немачке и мађарске књижевности, док од њега почиње и сасвим преовлађује романски утицај, нарочито француски. Он није био оптерећен предрасудама других реалиста, и мада је писао о људима из народа, није им прилазио сентименталистички, такође није патио од носталгије за неким старим добрим временима, а није ни моралисао, нити имао жељу да делује педагошки. Матавуљ је класик наше реалистичне прозе, или како га је Иво Андрић назвао – мајстор приповедач. Симо Матавуљ био је председник струковног удружења књижевника, а редовни члан Српске краљевске академије постао је 1904. године. Преминуо је четири године касније, у педесетпетој години живота у Београду, где је и сахрањен на Новом гробљу.

1876 – Рођен је српски политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке (после смрти Љубе Давидовића). Као близак сарадник најугледнијег српског књижевног критичара Јована Скерлића објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у „Српском књижевном гласнику“. У Другом светском рату био је министар у емигрантској влади у Лондону. У земљу се вратио 1945. и накратко је био потпредседник владе. Дела: чланци и есеји „Позоришне критике“, „Из позоришта предратне Србије“, „Лондонски дневник“, „Дневни записи“, „Кроз две деценије Југославије“, „Искушења демократије“.

1916 – На Кајмакчалану је у Првом светском рату отпочела офанзива српске војске против Бугара и Немаца. У огорченим борбама врх планине Ниџе више пута је прелазио из руке у руку, да би Дринска дивизија, ојачана пуковима Дунавске дивизије, у страховитом налету коначно овладала Кајмакчланом 3. октобра 1916. што је била прва победа српске војске после трагичног повлачења до обала Јонског и Јадранског мора. На жалост број српских жртава био је огроман. Споменик који је краљ Александар Карађорђевић подигао на том месту, разорили су делимично бугарски окупатори 1941. У оквиру комплекса похрањено је и срце великог пријатеља српског народа Арчибалда Рајса, у складу с његовом тестаментарном жељом.

1920. године проглашено је васпостављање српске Патријаршије у Сремским Карловцима;

1980. године умро је књижевник Душан Матић;

1999 – Умро је Предраг Милојевић, српски новинар, књижевник, преводилац, једна од најважнијих личности српског новинарства уопште. Рођен је у Београду у породици државног чиновника. Апсолвирао је Филозофски факултет у Београду 1923. Почео је да објављује 1921. а у међуратном периоду је новинар листа „Политика“ и дописник из Берлина и касније Лондона. Извесно време након Другог светског рата објављивао је под псеудонимом пошто је током окупације био уредник листа Недићеве владе „Ново време“. Временом поново постаје сарадник „Политике“ а потом и спољнополитички коментатор. Објавио је велики број репортажа, интервјуа, коментара, анализа, па и интервјуе с Черчилом, Хитлером, Мусолинијем.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-12-%d1%81%d0%b5%d0%bf%d1%82%d0%b5%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%80-%d1%80%d0%be%d1%92%d0%b5%d0%bd-%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%b0%d1%86/