НА ДАНАШЊИ ДАН (24.ЈУЛ) УБИЈЕН КАРАЂОРЂЕ

 KaradjordjeНа данашњи дан 1817. године вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе је, по повратку у отаџбину из Русије (преко Аустрије) убијен у Радовањском Лугу код Велике Плане, према налогу књаза Милоша Обреновића. У Аустријско-турском рату (Кочина Крајина) борио се као фрајкор (добровољац) у саставу јединица капетана Коче Анђелковића, на аустријској страни. Као буљубаша (турски чин у рангу команданта батаљона) учествовао је у акцијама против Јањичара. На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за „вожда“ у борби против Турака. Истеравши Турке из Београдског пашалука (Смедеревског) после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни. Покушавао је да се ослони на Русију и 1807. створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. После слома устанка 1813. избегао је у Аустрију, затим у Русију, да би по повратку у Србију трагично настрадао. Карађорђе је родоначелник краљевске породице Карађорђевић.

На данашњи дан 1922. године у Београду је основан Српски ауто-клуб(Srpski auto-klub). Први разговори на ту тему почели су јула претходне године, а за привременог председника Одбора за припрему оснивања изабран је трговац Радован Саватић. Наредне године 24. јула, одржана је прва Скупштина на којој су изабрани чланови Управног и Надзорног одбора, благајник, два потпредседника и председник, за кога је постављен др Велизар Јанковић, чиме је Српски ауто-клуб био конституисан. Мада су у Загребу и Љубљани слични клубови већ постојали, једино је овај београдски од министарства добио дозволу да издаје исправе за одлазак аутомобила у иностранство. Да би се правно изједначили, 1924. године дошло је до уједињења у Аутомобилски клуб Краљевине СХС, чији су оснивачки клубови била претходно поменута три. Место председника прихватио је кнез Павле, место покровитеља краљица Марија, а за три потпредседника су постављени ранији председници. Аутомобилски клуб Краљевине СХС примљен је 1926. године у пуноправно чланство највише светске институције за аутомобилизам, са седиштем у Паризу. Клуб се интензивно залагао код министарстава за смањење пореза и такси за аутомобиле и гориво, за изградњу путева, бензинских пумпи и осталих пратећих објеката, тако да су ствари тридесетих година кренуле на боље, а Први међународни сајам аутомобила одржан је 1938. године. Клуб је више пута мењао просторије, да би 1934. године купио зграду у Француској 7, у којој се данас налази Клуб књижевника. Чланови су тамо могли да проводе и слободно време у салонима уз дружење, играње карата, билијар, или да ручају, а одржавани су и матинеи и соареи, као и балови под маскама. Клуб је организовао ауто трке и излете аутомобилима по земљи и иностранству. Међутим, са доласком Другог светског рата на ове просторе и свим невољама које је он са собом донео, априла 1941. године београдска секција клуба, пошто су се Хрвати претходно издвојили, и дефинитивно је престала да постоји.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1804 – Српска потера предвођена бимбашом (турски војни чин у рангу команданта батаљона), касније војводом, Миленком Стојковићем ухватила је и погубила, на дунавском острву Ада Кале, дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића, који су претходно „сечом кнезова“ запалили искру Првог српског устанка. Намера дахија била је да се дочепају Видина (данас Бугарска). Власти у Истанбулу су веровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Карађорђа сукобили 1805. са султановом војском.

1828 – Рођена је српска сликарка и песникиња Мина Караџић, кћерка Вука Караџића и супруга Алексе Вукомановића, првог професора књижевности на Лицеју у Београду. Међу њених педесетак сачуваних слика, махом портрета, истичу се „Аутопортрет“, „Црногорац са капом“, „Млади Црногорац“, „Девојка са виновом лозом“. Преводила је на немачки српске народне приповетке и пословице и објавила их је у Берлину 1854. Штампала је успомене на Бранка Радичевића и оставила забелешке с путовања по Србији.
1977. године рођена је Оливера Јевтић, српска атлетичарка и европска шампионка;
2011. године умро је Милан Делчић Делча, српски музичар и драматург.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-24-%d1%98%d1%83%d0%bb-%d1%83%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b5%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%92%d0%be%d1%80%d1%92%d0%b5/