НА ДАНАШЊИ ДАН (28. ЈУЛ) ПОЧЕО ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

 VELIKI RAT 1На данашњи дан 1914. године око 11 часова влада Аустроугарске упутила је влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем: „Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.“ Исте вечери, око 23 часа бомбардовањем Београда с монитора Бодрог, Аустроугарска је почела Први светски рат. Три дана раније, након одговора на ултиматум из Беча, српска влада се са министарствима и трезорима Народне банке преместила у Ниш, а Врховна команда у Крагујевац. Положај главног града на самој државној граници чинио га је веома рањивим, па је од раније постојао план да се у случају напада главне снаге налазе у унутрашњости земље, а да се Београд не брани иза градских зидина већ на ширем и дубљем фронту око града. Престоница је бомбардована са леве обале Саве и са монитора аустроугарске флотиле, а бранили су је војници Дунавске дивизије, добровољци Сремског добровољачког одреда, трећепозивци из свих крајева и ђаци од 14 до 18 година. Како би спречили непријатеља да уђе у град браниоци су срушили Стари железнички мост, једину везу Београда и Земуна. Том приликом пале су и прве жртве Великог рата.spomen-ploca Са српске стране то је био Душан Ђоновић, шеснаестогодишњи ученик другог разреда Краљевске трговачке академије, који се придружио четницима војводе Јована Бабунског и погинуо у пуцњави насталој након рушења моста. Са друге стране прва жртва је био Мађар Иштван Балохи, који је био у чамцу са ког је покушан десант на Београд. Пре једанаест година, поводом обележавања деведесет година од почетка Првог светског рата, младом Душану постављена је спомен-плоча у Првој економској школи у Београду. Те прве ноћи погинуло је још око 1000 људи, а године које су следиле однеле су још неколико десетина милиона живота.

 

1861. године основано је Српско народно позориште у Новом Саду, (тада у саставу Аустрије, од 1867. Аустроугарска). Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском „Србском дневнику“ о потреби оснивања Српског народног позоришта. У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај. Само позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. Српска читаоница установила је потом Друштво за Српско народно позориште које је водило бригу о њему и финансирало га. Коначна царска дозвола уследила је тек 1865.

 

1330 – Српски краљ Стефан Дечански потукао је „до ногу“ у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио остварење његовог договора са византијским царем Андроником ИИИ Палеологом да Бугарска и Византија паралелно заједничким снагама нападну Србију. Након овог страховитог пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет, од тада до битке на Марици 1371. Србија је најјача држава на Југоистоку Европе.

1402. године у бици код Ангоре Тамерлан је победио и заробио турског султана Бајазита;

1899. Рођен је српски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971. Уређивао је више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: „Критике“, „Лица и маске“, „Матош – Дис – Ујевић“, „Позоришне критике“, „Српски реалисти“, „Огледи и критике“, „У вихору“, „Бранислав Нушић“, „Портрети“, „Сенке и снови“, „Књига живота“, „Кућа смрти“.

1941. године у одмазди за пожаре у немачким гаражама, Немци су у Београду стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.

1995 – Регуларне трупе Хрватске и снаге босанских Хрвата окупирале су градове у западној Босни, Гламоч и Грахово, огромном већином настањене Србима. Уследио је масован егзодус цивила.

2006 – Преминуо је академик Војислав Ђурић. У Крагујевцу је матурирао а књижевност је дипломирао на београдском универзитету 1935. где је 1939. и докторирао. Водио је катедру за Општу књижевност и теорију књижевности, изабран је за дописног члана САНУ 1961. Био

је секретар Одељења за језик и књижевност, генерални секретар САНУ и њен потпредседник. Као изузетан познавалац српске народне књижевности објавио је велики број научних радова и публикација и сачинио је више антологија. Дела: „Постанак и развој народне књижевности“, „Говор поезије“, „Лирика у светској књижевности“.

2007 – Умро је Душан Прелевић, певач и писац. Професионално се бавио музиком од 1965. Био је члан Корни групе, а потом солиста. Снимио је неколико плоча. Посебно је упамћна његова улога у тада култној представи „Коса“ „Атељеа 212“.Последњих двадесетак година објављивао је приче и есеје у НИН-у, Књижевним новинама, „Дуги“. Аутор је три књиге приповедака и сценарија за филм „Последњи круг у Монци“.

2010 – Умро је Здравко Рандић, филмски редитељ, који је оставио дубок траг у историји српске кинематографије. Каријеру је започео 1953. као асистент режије у филму „Далеко је сунце“. Дебитовао је филмом „Ципелице на асфалту“ 1956. а своје најзначајније филмове „Опклада“ и „Трагови црне девојке“ снимио је седамдесетих, по сценаријима Живојина Павловића и Александра Тишме. Други филмови: „Земљаци“, „Лептиров облак“.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-28-%d1%98%d1%83%d0%bb-%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b5%d0%be-%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b8-%d1%80%d0%b0%d1%82-%d0%bf%d1%80/