ОД 1. ЈУЛА НА ИЗВРШИТЕЉЕ ПРЕЛАЗИ ДЕО СУДСКЕ НАДЛЕЖНОСТИ

SUDНови Закон о извршењу и обезбеђењу, коjи почиње да се примењуjе од петка, 1. jула, уводи низ системских новина, тако што укида досадашњу паралелну надлежност судова и извршитеља и преноси одређена jавна овлашћења са суда на извршитеље, коjи ће се убудуће звати „jавни извршитељи“.

Поред тога, када jе у питању наплата комуналних потраживања, нови закон предвиђа да ће улагањем приговора суду грађани одложити извршење, односно принудну наплату, до судске одлуке о њиховом приговору, што до сада ниjе био случаj jер приговор ниjе одлагао извршење.

Због укидања паралелне надлежности, суд ће спроводити само четири врсте извршних поступака, за коjе ће бити искључиво надлежан и у те поступке се неће укључивати jавни извршитељи, рекла jе Танјугу члан радне групе за израду новог Закона извршитељ Mирjана Димитриjевић.

Oна jе указала да, као и до сада, у искључовоj надлежности суда остаjе извршење одлука о одузимању, предаjи и виђању деце односно одлуке из породичног права и насиља у породици, као и одлуке поводом враћања запослених на рад.

Поред тога, нови Закон суду искључиво оставља поступак извршења обавезе чињења, нечињења или трпљења – односно оних судских одлука коjима се дужницима намеће одређена забрана неког понашања.

„Наjвећи броj тих случаjева се односи на заштиту од сметања поседа. Tи предмети су до сада могли да се подносе и jавним извршитељима, али сада њихова надлежност престаjе“, указала jе Димитриjевић.

Oна jе истакла да Закон уводи и нови правни институт у наш систем коjи ће бити у искључивоj надлежности суда, а то jе – заjедничка продаjа непокретности и покретних ствари везаних за ту непокретност.

„Сва остала извршења па чак и одлука из поступка обезбеђења привремених и претходних мера прелази у искључиву надлежност jавних извршитеља“, указала jе Димитриjевић.

Према њеним речима, од петка суд престаjе да буде надлежан за саму фазу спровођења извршног поступка.

Tо значи да – када суд донесе решење о извршењу сваки извршни поступак мора да се настави пред конкретно одређеним – месно надлежним jавним извршитељем, кога jе извршни поверилац дужан да означи у предлогу за извршење.

Aко извршни поверилац пропусти то да уради суд ће му одбацити предлог за извршење, напоменула jе Димитриjевић.

Tакође jе указала да веома велика овлашћења и надлежности jавних извршитеља у фази спровођења извршења, односно сва она питања о коjима jе суд одлучивао по претходном закону, сада прелазе у надлежност jавних извршитеља.

„Закон jе предвидео да ће jавни извршитељи о тим питањима одлучивати решењем против коjег ће моћи да се изjави правни лек – жалба надлежном суду, чиме jе обезбеђена судска контрола рада jавних извршитеља, а испоштовао уставно право грађана на приступ суду“, нагласила jе Димитриjевић.

По жалби на решење jавних извршитеља ће, како jе указала, одлучивати другостепени судови – виши судови и Привредни апелациони суд када jе у питању привредна материjа.

Oсим жалбе, као правног лека, у извршном поступку постоjи и приговор коjи ће се улагати на већи броj одлука jавног извршитеља трочланом већу првостепених судова, напоменула jе Димитриjевић.

Kада jе реч о поступцима наплате комуналних услуга, као што су неплаћена струjа, вода, телефони и друго, за коjе су и до сада извршитељи били искључиво надлежни, новина за грађане jе то што ће приговор првостепеном суду на решење о извршењу jавног извршитеља одлагати само извршење, односно принудну наплату потраживања.

Димитриjевић jе прецизирала да неће моћи да се крене у извршење и принудну наплату тог дуга, пре него што суд одлучи о приговору извршног дужника.

До сада jе како jе подсетила, комунално предузће подносило извршитељу предлог за извршење, а он jе доносио закључак и одмах приступао наплати, те се ниjе чекала одлука суда о приговору дужника уколико jе изjављен.

„Сада ће дужници моћи да се потпуно заштите пред судом од евентуално неоснованих покушаjа наплате онога што уствари не дугуjу“, нагласила jе члан Радне групе за израду новог Закона.

Димитриjевићева jе такође указала да ће jавни извршитељи према новом Закону морати да имаjу положен правосудни испит као услов за именовање и обављање професиjе, имаjући у виду повећање овлашћења, jер на њих прелази део судске надлежности – они ће доносити решења и одлучивати о jако битним питањима у самом поступку.

Oва одредба ниjе спорна за нове jавне извршитеље коjи ће убудуће бити именовани, међутим она даjе рок већ именованим извершитељима у коjем да мораjу да положе правосдуни испит, jер уколико то не учине биће разрешени.

„O томе ће коначу реч дати Уставни суд jер jе увек непопуларна ретроактивна примена било ког новог закона. Kолеге коjе су именоване за извршитеље нису криви што нису имали правосудни испит, jер нису ни морали да га имаjу по раниjем закону“, нагласила jе Димитриjевић.

Иначе, како jе указала, додавање префикса „jавни“ уз досадашњи назив извршитељ jе учињено како би се нагласила jавно-правна компонента ове правосудне професиjе.

„Jавни извршитељ врши jавна овлашћења, држава му поверава део власти. Tо што он послуjе у форми предузетника и ниjе на буџету државе jе од мањег значаjа. Његова основна улога jе да обезбеди примену закона и владавину права“, истакла jе Димитриjевић.

Поред jавних извршитеља у Србиjи има и судских изврситеља, коjи ће спроводити извршења четири поменуте врсте извршног поступка коjи ће бити у искључивоj надлежности суда.

У Србиjи тренутно има 235 извршитеља коjи имаjу преко 1.700 запослених, док jе у судовима на томе ангажовано око 800 људи.

Први професионални, убудуће jавни извршитељи, у Србиjи су почели са радом у jуну 2012. године.

Извор Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%be%d0%b4-1-%d1%98%d1%83%d0%bb%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b8%d0%b7%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b8%d1%82%d0%b5%d1%99%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%bb%d0%b0%d0%b7%d0%b8-%d0%b4%d0%b5%d0%be-%d1%81%d1%83%d0%b4/