О СЛОВУ ЉУБВЕ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА

KOP0Свети Стефан Лазаревић, касније Деспот српски по Косовском боју, беше једно од седморо чеда светих родитеља – у народу познатих као цар Лазар и царица Милица, рођен у освит судбоносних дешавања по земљу Србију, окружену тада, крајем XIV века са свих страна непријатељима, а на путу великом Османлијском царству које се незадрживо упутило у освајање хришћанских територија на живописном Балкану, сталној мети  и разних других освајача – Угара, Хуна, Млетака, па на крају и Турака…KOP1

По оцу Хребељановић, по мајци Немањић, од рода јуначког, светитељског и краљевског, са крвљу Стефана Немање, Светог Саве и свих светих Немањића потом, Стефан је задобио врхунско хришћанско васпитање једног краљевића, али и ратника и монаха уједно, какво се само на дворовима средњег века могло задобити. Све ово, у минијатури, али само по обиму, не и суштини, управо се огледа у једној од најлепших песама наше књижевности тог доба – Слову љубве или Речи љубави.

Деспот Стефан Лазаревић

Слово љубве

Стефан деспот,

најслађему и најљубазнијему,

и од срца мога нераздвојноме,

и много, двоструко жељеноме,

и у премудрости обилноме,

царства мојега искреноме,

(име рекавши),

у Господу љубазан целив,

уједно и милости наше,

неоскудно даровање.

Лето и пролеће Господ сазда,

као што и псалмопевац рече,

и у њима красоте многе:

птицама брзо, весеља брзо прелетање,

и горама врхове,

и луговима пространства,

и пољима ширине;

и ваздуха тананог

дивним неким таласима брујање:

и земаљске дароносе

од мирисних цветова, и травносне;

али и саме човекове природе

обнављање и веселост

достојно ко да искаже?

KOP2

Ово све, ипак,

и друга чудна дела Божја,

која ни оштровидни ум

сагледати не може,

љубав превазилази.

И није чудо,

јер Бог је љубав,

као што рече Јован син громов.

Варање никакво у љубави места нема.

Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:

„Изиђимо у поље“.

Оштро некако и бистротечно

љубави је дело,

врлину сваку превазилази.

Љубав Давид лепо украшава,

рекавши: „Као миро на главу,

што силази на браду Аронову,

и као роса аермонска,

што на горе силази Сионске“.

Узљубите љубав,

младићи и девојке,

за љубав прикладни;

али право и незазорно,

да младићство и девство не повредите,

којим се природа наша

Божанској присаједињује,

да Божанство не узнегодује.

Јер апостол рече:

„Духа Светога Божјега не растужујте,

Којим се запечатисте

јавно у крштењу“.

Бејасмо заједно и један другом близу,

било телом или духом,

но да ли горе, да ли реке

раздвојише нас,

Давид да рече: „Горе Гелвујске,

да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,

јер не сачувасте Саула,

ни Јонатана“!

О безлобља Давидова,

чујте, цареви, чујте!

Саула ли оплакујеш, нађени?

Јер нађох, рече Бог,

човека по срцу моме.

Ветрови да се с рекама сукобе,

и да исуше,

као за Мојсија море,

као за Исуса судије,

ћивота ради Јордан.

Еда би се опет саставили,

и видели се опет,

љубављу се опет сјединили

у самом Христу Богу нашем,

Коме слава са Оцем

и са Светим Духом

у бескрајне векове,

АМИН.

 

KOP3Написана као врста поеме у прози, у акростиху, где свако почетно слово строфе представља једно од слова наслова, па их тако и има укупно десет, највише по форми подсећа на апостолске посланице које у Новом Завету можемо наћи као врсту поучних писама, у којима се свети апостол Павле обраћао разним црквама установљеним по Малој Азији по Распећу и Васкрсењу Христовом. Свакако да је основу образовања Деспота Стефана управо и чинила потка заснована на Старом и Новом Завету које он често и цитира у овој предивној песми љубави. Иако писана у драматичном времену, усред великих преврата у Србији, Стефанове борбе да заједно са мајком Милицом, после изгубљеног Боја на Косову, одржи целовитост земље, тактизирајући и са околним суседима, а преговарајући са Турцима, патећи за рођеном сестром Оливером заточеном код турског султана, борећи се са жељама брата Вука и сестрића Ђурађа Бранковића да распарчају Србију, ова песма говори о љубави и помирењу, односно великој жељи за миром. Не можемо са сигурношћу тврдити коме је насловљена, јер је то и остало недоречено, али се може претпоставити да се ради највероватније о Вуку Лазаревићу по два детаља – очигледно је посвећена мушкарцу и цитира се старозветни сукоб Каина и Авеља, рођене браће, као што су Стефан и Вук и били, у завади, која се у првом случају завршила братоубиством, а у овом, трагичним турским погубљењем Вуковим.KOP4

Слово љубве је упркос свим овим околностима у којима је писана једна дивна, скоро ренесансна ода љубави и радости, ода лепоти природе, љубави према брату али и према Богу, љубави и чулне и духовне, од овога и онога света. То је позив на покајање, и своје и братовљево, на милост и повратак у доба детињства када су, будући блиски по годинама, морали бити блиски и по срцу и души. То је и нада у милост Божју, у моћну руку Промисла која ће их опет спојити, јер им је крв једна, иста. То је и вапај брата који плаче над чудним токовима жеље за влашћу и жеље за очувањем Србије које су их и раздвојиле, све у једном… у овој краткој, али великом љубављу преплављеној песми, једном од суштинских и најбољих кратких дела наше средњовековне књижевности.

Тело Деспота Стефана Лазаревића – Светог Стефана, сада почива у манастиру Копорин, на само пар километара од нас, а Слово љубве, извезено позлатом, можемо видети у припрати манастирске цркве њему посвећене, повремено изложено, као вечни помен љубави једног великог владара, светитеља и ратника.

„… Бејасмо заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас…

… Еда би се опет саставили,
и видели се опет,
љубављу се опет сјединили
у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове,
АМИН“

(Илустрације – фотографије цркве манастира Копорин које сам урадила у сепија техници, као и Народне енциклопедије из 1928.г. и руског псалтира, оба у власништву моје породице)

Текст и фото Наташа Миљевић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%be-%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d1%83-%d1%99%d1%83%d0%b1%d0%b2%d0%b5-%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%bb%d0%b0%d0%b7%d0%b0%d1%80%d0%b5%d0%b2%d0%b8%d1%9b%d0%b0/