„ПОЛИТИКА“ – ГРЧКИ СЦЕНАРИО НА ПАЛАНАЧКИ НАЧИН

PANORAMA PALOпштина Смедеревска Паланка већ годинама живи „грчки сценарио”. Град од око 30.000 становника пред банкротом је већ пет година. Готово сви рачуни у општини су блокирани, неки непрекидно од 2011. године.

Осим јавно-комуналних предузећа, у блокади су и школе. У згради општине, због дугова су искључени телефони, интернета до пре два месеца уопште није ни било. „Купили смо сада неколико оних УСБ стикова па смо тако премостили ситуацију да можемо да примамо и шаљемо електронску пошту”, отворено у разговору за „Политику” каже Петар Милић, председник општине.

Рестрикције воде за Паланчане су свакодневица. Рестрикције су већ годинама биле и дневне и ноћне. Без воде су житељи овог града преко дана били од 10 до 14 часова, а ноћу су славине биле суве од 22 па до пет ујутру.

– Сада смо успели да обезбедимо да воде има током целог дана. Остало је да решимо још питање ноћних рестрикција – каже Милић, који је на место председника општине дошао пре два месеца (као кадар СНС-а). Претходно је на власти била Демократска странка, а на челу општине био је Радослав Милојчић Кена.

Садашњи председник општине отворено каже да је њихов дуг прешао 2,23 милијарде динара. Један од разлога Милићеве отворености вероватно је то што тај минус на рачуну (који је троструко већи од годишњег општинског буџета) није направио он, већ претходна власт.

– Тражили смо од надлежних органа да пошаљу буџетску инспекцију како бисмо утврдили стваран износ дуговања јер сумњамо да је тај износ мањка још и већи – каже Милић.

Управо због овога, када је о локалним буџетима реч, Фискални савет у својој последњој анализи Смедеревску Паланку истиче као најгори пример из праксе.

Све већи број локалних самоуправа, према њиховој оцени, „клизи у несолвентност и неодрживу фискалну позицију”.

– Уместо да реалистично пројектују буџетске приходе и да затим своје расходе усклађују расположивим средствима, оне вештачки „надувавају“ буџетске приходе како би њихов износ био једнак потребном нивоу расхода. За вештачко „надувавање” прихода не постоји никаква законска одговорност – оцењују у Фискалном савету.

И за разлику од републичког буџета (који је у јулу био у суфициту), кога поред Фискалног савета надзире и шира стручна јавност, буџети већине општина нису под будним оком стручне јавности. Због нереалног планирања током године јавља се неусклађеност између прихода и расхода.

Према извештајима Државне ревизорске институције, најизразитије примере ове негативне праксе представља Крагујевац где су приходи били 35 одсто мањи од плана у 2014. години. Међу онима који вештачки „надувавају” буџете су и Мали Иђош (34 одсто), Ниш (29 одсто), Бачка Топола (29,5 одсто) затим Мајданпек (25 одсто) и Смедеревска Паланка (22 одсто).

Ова неравнотежа главни је узрок гомилања дугова на локалу и стварања доцњи. Због тога, упозоравају чланови Фискалног савета, локал притиска централни ниво државе да одобри нова средства, преко већ постојећих, како би се закрпиле рупе. На основу података ДРИ, Фискални савет процењује да доцње на локалном нивоу износе око 10 милијарди динара. То је, оцењују, уједно и узрок политичких притисака на централни ниво власти да интервенише једнократно и појединим општинама одобри додатна средства како би се финансирале преузете обавезе.

Баш то се догодило прошле године. Из централне касе је, осим редовног износа ненаменских трансфера које прописује Закон о финансирању локалних самоуправа, из буџетске резерве издвојено око 1,1 милијарда динара.

Највећу помоћ од 185 милиона добио је Крагујевац. Одмах за њим је Лесковац са 150 милиона. Из буџетске резерве Лозници је трансферисано 80, а Врњачкој Бањи 70 милиона. Такође, Република пребацује и додатна средства локалу.  Прошле године наменски трансфери износили су око шест милијарди динара.

Тиме се додатно продубљује неравнотежа на релацији локал – Република. Јер, без обзира на то што је централна каса у првих седам месеци у суфициту, до краја године она ће поново ући у минус. Са друге стране, збирно посматрано, локалне касе су, упркос овим појединачним искакањима у плусу. Али то што су, збирно гледано, општине у плусу, не значи и да су њихове финансије уредне.

При том, издаци за запослене на локалном нивоу власти годинама су расли брже него што је законом било предвиђено. Док су, истовремено, капитални издаци смањивани.

Расходи за плате на локалу су од 2009. до краја 2015. године номинално повећани за готово 25 одсто. Да се поштовао закон зараде у општинама би могле да порасту свега 6,5 одсто.

– То се може објаснити искључиво повећањем зарада и других накнада преко законских ограничења, а не искључујемо и могућност да је у поменутом периоду дошло до прекомерног запошљавања, такође мимо прописа – сматрају у Фискалном савету.

Тако су, на пример, током 2015. године, зараде на нивоу Републике смањене 10 одсто. Међутим, у Пожаревцу као да закон није важио. Ова општина уопште није смањила издвајања за запослене. Фискални савет приметио је да је Град Београд трошкове за запослене чак повећао за два одсто у 2015. години.

Политика

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bf%d0%be%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%b3%d1%80%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d1%81%d1%86%d0%b5%d0%bd%d0%b0%d1%80%d0%b8%d0%be-%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%b0%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%87%d0%ba/

2 comments

    • ekonomista on 10/08/2016 at 09:08

    Mislim da ovi tekstovi nastavlaju da manipulisu narodom naime plata zaposlenima jestu smanjene ali kroz dodatni porez koji ide u budzet republike a lokalne samouprave moraju i dalje izdvajati ista sredstva ,takodje smanjen je prihod od poreza za zarede koji sleduje lokalnim upravama.To znaci da je Budzet republike povecao prihode po 2 arsina.Takodje opstine pri gradu Beogradu imaju ogromne transvere i prihodi od zaposlenih i od raznih drugih stvari ,a sve komunalne stvari radi Republika ili grad ,tako da njihova sredstva ostaju samo za svoje licne potrebe .

    • Sss on 08/08/2016 at 08:21

    Kakav Grčki scenario, KENIN SCENARIO !!!!

Komentari su onemogućeni.