«

»

јун 02 2016

Štampati ovo Чланак

ПРИЧА О ЛОТОСИМА СА КУДРЕЧКОГ ЈЕЗЕРА

LOTOS1У потрази за идеалним светлом и даном, да бих испунила обећање о фотографијама мистичних језерских лотоса на сунцу, јуче сам се опет упутила на језеро у јутарњим часовима. Кренула сам ка делу воде покривене овим божанственим цветом, када ме позвао један фини женски глас са терасе куће надомак воде. Угледала сам старију даму са сламнатим шеширом која ме љубазно позвала да са њене терасе фотографишем оно што ме занима. „Имаћете много лепши поглед“ – рекла ми је. А онда сам чула причу и о пореклу лотоса на Кудречком језеру.LOTOS3

Госпођа Смиља Мишић живи у тој бајковитој кући на обали језера, а лотосе је посадио њен син Владимир, како би поглед са терасе за његове родитеље и све чланове породице када дођу у посету био што романтичнији. Лотоси ће цветати у више боја, како лето буде одмицало. Љубазно сам угошћена, иако потпуни незнанац за ову дивну даму и посебно почашћена причом о њеној дивној породици, мужу, синовима, снахама и унуцима, о њеном доласку у девојаштву из Београда у Паланку љубави и брака ради, о њеним певачким данима у Јасеничким бисерима и умећу плеса и рецитовања. Размениле смо певачка искуства и личне доживљаје неких жанрова.

Била сам слушалац и потресне интерпретације песме Бој на Морави, која говори о трагедији из Балканских ратова, једног српског ратника тек пристиглог на Крф по пробоју Солунског фронта. Текст ове песме, мени до сада непознате, је посебно драматичан и потресан и требало би га више презентовати у јавности. Спустиле смо се затим и до обале језера, како би госпођа Смиља погледала поново изблиза чаробне лотосе…и подсетила се…И договориле смо поновни сусрет, дугујем јој ове фотографије. LOTOS2
Када будете шетали тим делом језера, ви који сте домаћи, или се упутите у ове крајеве, сетите се госпође Смиље и ове приче, коју вероватно нисте знали

Текст и фото:Наташа Миљевић

БОЈ НА МОРАВУ

Српска војска на Крф пала, под острво жагор бруји, из облака киша лије, узбуркано море хуји. Под столетним мостом, шатори се српски беле, под њима се одмарају, српске чете оживеле. Шатори су тесна кућа, ал’ за све има места, згрчио се друг до друга, те је тако топло свима. Разговор се живо води, на причу се прича ниже, а досетке и пошалице, једна другу бурно стиже. Само један војник млади, мутна ока, бледа лица, ћути тужна невесела, сред песама и пошалица. А и њега задиркују и са њим се свако шали: „Дед олакшај срцу своме, повери нам тајне твоје, та ће прича лепа бити, причај друже Радивоје!“ Радивоје махну руком: „Испунићу вашу жељу, ал’ ће и то краја бити вашој шали и весељу. Крвава је прича моја. Tо је било после оног на Морави љутог боја. Непријатељ беше јачи, ми морамо даље ићи, а ја реших на растанку часак своме дому сићи. Стигох кући, али касно… ено прве страшне слике, обешен ми бабо стари, а на прагу, јао Боже, сва у крви мајка лежи и слабачким гласом виче: „Радивоје сине бежи!“ А ја мајку не послушах, већ у кућу ступих, излудети тада хтедо’. Покрај моје мртве љубе, лежи моје мртво чедо и оно се невинашче већ растало с овог света. Видео сам да је било, прободено бајонетом. А у другом крају собе, где стара школа стоји, као да су у гостима, вино пију шест Бугара. Мени крвац зали очи, па ја јекнем из дна груди: Простите ми мртве душе… У пакао ви нељуди! Па убацим једну бомбу, усред оне руље клете и ниједан од Бугара, не умаче од освете. Од тог дана порушеног, дим се диже у висине, а кад пламен све пригуши, ја умако’ у планину. Не да склоним пусту главу, нисам зато још на свету, већ и даље да продужим, страшну казну и освету.“ Радивоје сврши причу, под шатором тајац наста, нико ништа не говори, и дисање к’о да заста. Тако мало заћуташе, повикаше сви из гласа: „И ми ћемо с тобом друже у освету сваког часа!“

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%be-%d0%bb%d0%be%d1%82%d0%be%d1%81%d0%b8%d0%bc%d0%b0-%d1%81%d0%b0-%d0%ba%d1%83%d0%b4%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b5%d1%80%d0%b0/

1 comment

  1. A B

    Локвањ, јеботе

Komentari su onemogućeni.