јул 28 2016

ПРОСЕЧНА ПЛАТА 377 ЕВРА-НЕКО ЗАРАДИ ЗА МЕСО А НЕКО ЗА КУПУС

PAREСваког месеца након што Републички завод за статистику саопшти податке о просечној републичкој плати и зарадама по локалним самоуправама, велики број радника буде затечен цифром која се исказује као њихова просечна зарада, уз тврдњу да толико плату немају ни сну.

Тако је и овога пута када је РЗС саопштио да је просечна јунска плата 377 евра, односно 46.450 динара. Тим пре што и званична статистика исказује да око 30.000 радника не прима плату, затим да 28.683 њих има плату до 20.000, а између 20.000 и 25.000 динара 29.463. Дакле, готово 100.000 радника по званичној статистици или нема ништа или има мање од 200 евра месечно.

Међутим, када се погледа даља статистика зарада, види се да у Србији, без обзира на то што се радници који раде за минималац или без њега у томе не проналазе, има велики број оних чија су примања већа од 45.000 динара, што је отприлике просечна републичка плата. Тако плату између 45.000 и 65.000 има 281.376 запослених, ону од 65.000 до 85.000 њих 153.840, док од 85.000 до 110.000 динара месечно прима 85.752 запослених. Између 110.000 и 150.000 динара месечно прима 57.806 запослених, а више од 150.000 њих 44.821. Управо ти који примају просечну зараду и већу од ње заправо „подижу” републички просек у којем нестају они који или не примају плату или примају минималац.

Уколико се пак погледа ко има велике плате у Србији које доприносе томе да и укупан просек зарада буде далеко већи од онога што обичан радник прима, види се да реч углавном о саветницима, програмерима, консултантима, менаyерима… Тако су прошлог месеца највећу плату – 155.327 – имали запослени у области управљачке делатности и саветовања, а нешто мање од њих – 155.215 динара – примили су запослени у ваздушном саобраћају. Добре зараде имају и запослени у услужним делатностима у рударству – 147.153 динара, док програмери и консултанти зарађују 147.106 динара.

Просечна јунска зарада у пољопривреди, шумарству и рибарству била је 39.003, у рударству – али они који раде на експлоатацији угља – 74.419, у прерађивачкој индустрији 44.952 динара. Но, у прерађивачкој индустрији највише зарађују запослени у производњи кокса и деривата нафте – 105.528 динара месечно, а запослени у производњи дуванских производа 102.879.

За разлику од њих, запослени у услугама смештаја и исхране прошлог месеца у просеку су имали 27.935 динара, а туристички радници свега 20.461 динара, што је неколико хиљада динара мање и од минималца.

Како статистика не раздваја оне који „једу само месо” од оних којима остаје „само купус”, произлази да просечне плате у Србији расту. То што се највећи део радника не проналази и не уклапа у просечне зараде у својој општини не значи да оне нису толике и да не постоји одређени број запослених који прима не само просек него и много више од тога. Проблем је у томе што су радничке зараде – а синдикати тврде да чак 400.000 запослених месечно прима минималац – мале, без обзира на то да ли раде у државном или приватном сектору.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%81%d0%b5%d1%87%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%b0-377-%d0%b5%d0%b2%d1%80%d0%b0-%d0%bd%d0%b5%d0%ba%d0%be-%d0%b7%d0%b0%d1%80%d0%b0%d0%b4%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d0%bc%d0%b5/