СИРОМАШТВО СВЕ ВЕЋЕ-ОДРИЧЕМО СЕ И ХЛЕБА И МЛЕКА

Буџет грађана Србије толико се истањио да се све више одричу и основних животних намирница попут хлеба, млека, меса и поврћа.

За пет година, од 2010. до 2014. године, потрошња хлеба по члану домаћинства у Србији пала је за скоро 15 килограма, млека за око 10 литара, а меса и поврћа за килограм годишње

Потрошња меса у 2015. години, бар како незванично тврде произвођачи, биће још нижа јер је упозорење Светске здравствене организације (СЗО) да ниједна врста меса и прерађевина направљених на традиционалан начин (шунка, сланина, кобасице…) није безбедна оборила њихову продају за 15 одсто.

Више није тајна да грађани уместо меса у месарама све чешће купују кости. Због пада куповне моћи потрошача смањена је продаја меса, млека и остале хране у целини. Пад продаје меса је вишегодишња тенденција и то је један од индикатора пада животног стандарда. Грађани купују више кости са којих је скинуто месо јер то могу да приуште, иако су оне са малом нутрититвном вредношћу. Рационалније се купује и хлеб, па сад свако узима колико му је неопходно, а раније смо га више бацали. Због јефтинијег брашна грађани све чешће пеку хлеб код куће.

Док су у свету цене хране пале за шест до осам одсто, у Србији оне чак расту.у Србији по глави становника 1990. године трошено 65 килограма меса, док сада трошимо свега 38 килограма.
 Народ је све сиромашнији и све мање купује. Потрошња хлеба је за 10 година са 109 кг по становнику годишње опала на 83 кг. У свету кад сиромаштво расте, то прати и већа потрошња хлеба, а ми смо толико сиромашни да пада и потрошња хлеба. Слично је и са воћем и поврћем, чија је потрошња пала за 40 одсто у односу на пре 10 година. Пада и потрошња шећера, а уместо уља грађани све чешће користе маст –