СПЦ ДАНАС ОБЕЛЕЖАВА ЧАСНЕ ВЕРИГЕ

CASNE VERIGEСрпска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је краљ Ирод оковао Светог апостола Петра.Многе породице овај празник славе као своју Крсну славу.

Вериге су уствари окови којима је по наређењу Ирода Агрипе, јудејског цара из 42. године после Христа, био везан у тамници Свети Апостол Петар.

Из Дела апостолских сазнаје се да је Апостола Петра, уочи суђења, на чудесан начин Анђео ослободио сужањства. После његовог ослобађања, вериге су чуване као светиња.

Јерусалимски Патријарх Св. Јувеналије (420-458), поклонио је вериге царици Евдокији, супрузи Теодосија ИИИ Млађег (408-450), 437. (или 439) године. Једну веригу, послала је својој кћерци Евдоксији у Рим, а она је саградила храм посвећен Апостолу Петру, и положила веригу у храм, где се и данас налазе.

У Риму су већ биле и друге вериге којима је Свети Апостол Петар био окован пред своје страдање у Риму, у време цара Нерона.

Чудесном догађају ослобађања Апостола Петра, посвећена је успомена која се слави 16. јануара, односно 29. јануара.

Наиме, одмах после смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од три стотине година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погуби Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.

Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном.“ Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.

Народ прича да је једном и Свети Сава био окован па је по ослобођењу, сачувао вериге и њима лечио. Једном се сусретне са Светим Петром, и размену своје окове. Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће. Да нису тако урадили, народу би лети било превруће, а зими прехладно.

По народном веровању, од Верижица (Верижњака, Часних верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почне да загрејава земљу.

У многим местима Србије, Вериге се сматрају за велики празник.

У Поповом пољу Срби на тај дан не раде теже послове, а жене посте. У Горњој Пчињи празнују овај дан због града. На Косову и Метохији празнују Вериге да не буде куге, сточари да стока напредује, и пре зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја. На овај дан звери не нападају људе, и не шију се одела.

Часне вериге се прослављају 16. јануара по старом јулијанском календару, а 29. јануара по новом грегоријанском календару.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%81%d0%bf%d1%86-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%b6%d0%b0%d0%b2%d0%b0-%d1%87%d0%b0%d1%81%d0%bd%d0%b5-%d0%b2%d0%b5%d1%80%d0%b8%d0%b3%d0%b5/