СПЦ ДАНАС СЛАВИ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

SV VASILIJE OSTROSKIДанас се слави успомена на Светог Василија Острошког, а пред његовим моштима многи болесни успели су да се исцеле. Већина верника не изговара његово име без „Слава му и милост“ Свети Василије рођен је у селу Мркоњић у Поповом пољу 28. децембра 1610. године од родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На рођену је добио име Стојан. Иако су били сиромашни, Јовановићи су важили за побожну породицу која редовно посећује сва богослужења.Као младић, Свети Василије је боравио у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Завали, јер се тада образовање могло стећи само у манастирима. Пошто му се допао живот у манастиру, одлучио је да се замонаши. Међутим, пошто је још био млад, предложили су му да преиспита своју одлуку.Из манастира Завала одлази у манастир Тврдош, где је одлучио да се замонаши. На монашењу је добио име Василије, по узору на Светог Василија Великог.

Убрзо после монашења одлази у Црну Гору код цетињског митрополита Мардарија, међутим, убрзо је дошло до сукоба због кога је Василије морао да напусти Цетиње.Наиме, Папа је послао језуите у ове крајеве да искористе тешко стање у народу како би их преобратили са православља у римокатоличку веру. Василије је препознао опасност која вреба од језуитских свештеника и упорно указивао на то митрополиту Мардарију, али овај није желео да се супротставља римским изасланицима.Због борбе против унијата, млади монах Василије постао је цењен у народу, а митрополит Мардарије је одлучио да га протера са Цетиња. Народ се противио оваквој одлуци, али Василије није желео да наставља сукоб у Цркви, те је одлучио да се добровољно врати у Тврдош.

Одлучио је да обилази херцеговачка села и помаже људима који су тада живели тешко под турским ропством, а због његовог начина живота многи су га тада поредили са Светим Савом.

Убрзо је пао у немилост Турака, па је морао да бежи у Русију. Пошто је провео неко време тамо, вратио се у Тврдош са доста хране и новца, који је успео да скупи, а затим га поделио са народом по Херцеговини. Потом одлази на Свету Гору где проводи годину дана како би се додатно образовао и продуховио.

По повратку са Свете Горе, Василије је постављен за митрополита оногошког, са седиштем у Оногошту (Никшић). У то време Турци су почели још више да муче и пљачкају српски народ, Василије је морао да се склони и под планином Загарачом направио је келију где је живео и молио се.

Предложено му је било да се пребаци у манастир Острог, који је био добро утврђен и склоњен далеко од пута, како Турци не би могли да упадну. Пошто је коначно дочекао да у миру води своју митрополију, успео је да прошири братство манастира Острог и обнови неколико цркава.

Упокојио се 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице. Из стене поред које се упокојио, касније је израсла једна винова доза, иако у стени нема ни мало земље.Убрзо после његове смрти, људи су почели да долазе на његов гроб како би се исцелили и нашли утеху. Био је сматран за светитеља још током живота, а како је време одмицало после његове смрти, култ је све више и више јачао.

Иако се свеци не пореде, Свети Василије Острошки се сматра за једног од највећих светитеља у СПЦ, јер његове мошти обилазе хиљаде верника свакодневно, а сваког 12.маја манастир Острог буде премали да прими све вернике који дођу на поклоњење.

Неколико народних веровања везано је за овог светитеља, а можда и најзаступљеније јесте да Свети Василије Острошки сваке ноћи устаје из ковчега и шета по стенама.

У прилог томе иде и чињеница да су током година и векова многи свештеници сведочили како ујутру вунене чарапе на ногама Светитеља буду поцепане, иако су увече обучене читаве.

Због тога, свако ко долази на поклоњење у Острог обавезно носи један пар вунених, белих чарапа.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%81%d0%bf%d1%86-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%81-%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b3-%d0%b2%d0%b0%d1%81%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%be/