СРПСКО ИСТОРИЈСКО (НЕ)ЗНАЊЕ

 Seoba_SrbaСрпско историјско знање је толико сиромашно и плитко, да би једна анкета која би за предмет истраживања имала базична питања из прошлости – пружила катастрофалне резултате. Ако пођемо од нововековне: када је и где започео први српски устанак – претеча тако важне револуције чије последице, започеле 1804, тешко данас можемо и да схватимо? А други, када је започео и ко га је предводио? Ко је творац Начертанија? Када је Србија поново постала независна држава? А Црна Гора? Када је и од кога анектирана Босна и Херцеговина? Када је у 20. веку ослобођено Косово? Постоји ли Србија после 1918? Када је Југославија постала република? Наведите имена бар тројице председника владе југословенске државе 1918-1988? Када је настала Република Српска? Ко нам се налази на новчаници од 50, ко на зеленој од 500, ко на оној жућкастој од 2000, а ко на највећој од 5000 динара? Ко су били ти људи? Јесте ли чули за Михаила Пупина? Ко је кнегиња Зорка? Знате ли још нешто о Радомиру Путнику осим да је био војвода у Првом светском рату? И тако даље… тестирајмо себе, па закорачимо још дубље у историју. За почетак, пробајмо да се присетимо чија је задужбина Хиландар, а чија Милешева, чија Сопоћани, Раваница, Жича, Грачаница, Дечани… Где леже кости и мошти српских владара: Стефана Немање, цара Душана, кнеза Лазара, Карађорђа, Милоша, краља Петра и Александра… Где леже Вук и Доситеј? Ко је написао “Словољубве“, а ко “Плаву гробницу“? Ово би била питања на која би одговор морало да зна и ђаче-прваче. Толико незнања, толико нејасноћа, да би “открића“ Јована Деретића, све и да су тачна, требало да представљају само додатну главобољу за људе који своју историју заиста не познају.

С друге стране, толико је полуинформација и дезинформација које би да прогласимо за историјске истине, и које се сјајно уклапају у наш савремени таблоидни начин размишљања. Краљ Милутин оженио девојчицу од шест година! Цара Душана отровали Албанци! Цара Уроша отровао краљ Вукашин! Вук Бранковић издао цара на Косову! Мехмед паша Соколовић обновио српску патријаршију! Черчил је копиле краља Милана Обреновића и отуд мрзи Србе… И могли би их набрајати целе ноћи. Или из савремене: требало је да створимо Велику Србију 1915, а не да правимо Југославију – масонски пројекат краља Александра, Арчибалд Рајс је предвидео нашу судбу (њега сви цитирају јер заиста вредно завештање српском народу броји 64 стране џепног формата), Мишић је још 1918. упозоравао краља шта нас чека са Хрватима, краљ Петар је однео сво злато из земље 1941, Дража је био руски шпијун… А тек питања о Титовом идентитету! Откуд се онда чудимо што Хрвати не знају како је цео Сплит 1918. певао Боже правде дочекујући српску војску, а у истој тој војсци добровољци бејаху Мирослав Крлежа и Алојзије Степинац? Откуд нам изненађење што Македонци и Монтенегрини 1918, односно 1913. годину сматрају почетком окупације од великосрпских експлоататора? Што Бошњаци не знају да се на хиљаде њихових сународника 1943. борило у редовима Југословенске војске под командом генерала Драже Михаиловића? Јесмо ли успели да својим пријатељима – нашим суседима, знањем надахнути, без мржње и пристрасности бар осветлимо српски угао? Нисмо могли, јер нисмо знали, а могли смо да знамо – да смо хтели.

Отуд, ето одговора на многе наше запитаности откуд нам се и зашто дешава катаклизма кроз коју пролазимо. Ми једноставно не знамо ко смо. У медицини се човек који не зна одговор на то питање сматра болесним. Зато и не можемо да трасирамо правац за будућност.

А “историчара“ – њих ће вазда бити. Испаде тачно да је на овим просторима најлакше бити историчар и фудбалски селектор. То уме свако од нас.

Немања Девић историчар

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%bd%d0%b5%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%9a%d0%b5/