У Србији у последњих неколико година расте интересовање произвођача за егзотично воће, пре свега аронију, брусницу, гоџи и дрен, али њихова производња засад није комерцијална, већ је реч о узгоју на мањим површинама при окућницама.
Не ради се о плантажним засадима овог воћа, већ о аматерском узгоју или чак спорадичним садницама унутар неког другог воћног засада, а стручњаци наводе да количина произведеног егзотичног воћа није на том нивоу да би се ово воће извозило, чак ни да задовољи потребе домаћег тржишта.
Од агрума, присутан је лимун гајен у саксији, као декоративно саксијско воће, а од суптропског – киви. Иначе, прва сорта ароније „неро” у Србији је регистрована 2010. године, а прва сорта бруснице „пилгрим” 2008. године. Ове сорте се налазе на нашој листи признатих сорти, а ради се о селекцијама углавном насталим одабиром из природне популације. Тржиште је увек заинтересовано да проба нешто ново, нарочито имајући у виду високи проценат витамина, посебно витамина Ц кога има у егзотичним плодовима, као и антиоксиданата.
У Министарству пољопривреде кажу да постоји тенденција и интересовање појединих произвођача за подизање нових засада под брусницом, аронијом и дреном на нешто већим површинама, јер су то воћне врсте у виду вишестабластог жбуна који не захтева посебне агротехничке мере.
Када је реч о субвенцијама, Министарство пољопривреде и заштите животне средине није искључило егзотично воће из редовних мера подстицаја за унапређење воћарске производње, под условом да се ради о интензивној, комерцијалној производњи.
Кроз меру подршке подизања нових производних засада, постоји категорија „остало воће“, која се односи на све оне воћне врсте које се у овом моменту не гаје у великој мери, али су интересантне за произвођаче.
Да би остварили субвенцију, произвођачи морају испунити неке опште услове, а то су: регистровано пољопривредно газдинство, одговарајућа густина садње и минимална површина новог засада која износи 30 ари.
Повраћај уложеног новца воћар може да очекује за купљене саднице, набавку наслона, припрему и обраду земљишта и хемијску анализу земљишта, у износу од 40-55 одсто од вредности трошкова инвестиције. Максималан износ субвенције за нове производне засаде воћа је два милиона динара по захтеву.
