СУБВЕНЦИЈЕ И ЗА ЕГЗОТИЧНО ВОЋЕ

У Србији у последњих неколико година расте интересовање произвођача за егзотично воће, пре свега аронију, брусницу, гоџи и дрен, али њихова производња засад није комерцијална, већ је реч о узгоју на мањим површинама при окућницама.

Не ради се о плантажним засадима овог воћа, већ о аматерском узгоју или чак спорадичним садницама унутар неког другог воћног засада, а стручњаци наводе да количина произведеног егзотичног воћа није на том нивоу да би се ово воће извозило, чак ни да задовољи потребе домаћег тржишта.

Од агрума, присутан је лимун гајен у саксији, као декоративно саксијско воће, а од суптропског – киви. Иначе, прва сорта ароније „неро” у Србији је регистрована 2010. године, а прва сорта бруснице „пилгрим” 2008. године. Ове сорте се налазе на нашој листи признатих сорти, а ради се о селекцијама углавном насталим одабиром из природне популације. Тржиште је увек заинтересовано да проба нешто ново, нарочито имајући у виду високи проценат витамина, посебно витамина Ц кога има у егзотичним плодовима, као и антиоксиданата.

У Министарству пољопривреде кажу да постоји тенденција и интересовање појединих произвођача за подизање нових засада под брусницом, аронијом и дреном на нешто већим површинама, јер су то воћне врсте у виду вишестабластог жбуна који не захтева посебне агротехничке мере.

Када је реч о субвенцијама, Министарство пољопривреде и заштите животне средине није искључило егзотично воће из редовних мера подстицаја за унапређење воћарске производње, под условом да се ради о интензивној, комерцијалној производњи.

Кроз меру подршке подизања нових производних засада, постоји категорија „остало воће“, која се односи на све оне воћне врсте које се у овом моменту не гаје у великој мери, али су интересантне за произвођаче.

Да би остварили субвенцију, произвођачи морају испунити неке опште услове, а то су: регистровано пољопривредно газдинство, одговарајућа густина садње и минимална површина новог засада која износи 30 ари.

Повраћај уложеног новца воћар може да очекује за купљене саднице, набавку наслона, припрему и обраду земљишта и хемијску анализу земљишта, у износу од 40-55 одсто од вредности трошкова инвестиције. Максималан износ субвенције за нове производне засаде воћа је два милиона динара по захтеву.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%81%d1%83%d0%b1%d0%b2%d0%b5%d0%bd%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b8-%d0%b7%d0%b0-%d0%b5%d0%b3%d0%b7%d0%be%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%be-%d0%b2%d0%be%d1%9b%d0%b5/