„ТВ БАСТИЉА МОРА ПАСТИ“ – 25 ГОДИНА ОД ДЕВЕТОМАРТОВСКИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА

uvs160310-004Девети март постао је симбол борбе и грађанског отпора, али и један од симбола великих и неостварених снова и пропуштених шанси у новијој српској историји.

Четврт века након дана који је, уз 5. октобар, могао да буде урезан као празник, остала је само успомена, на коју се из године у годину све тише осврћу и сами актери.

Иако се о 9. марту, с годинама говори све мање, важно је споменути искорак који се сматра темељем каснијих демократских промена у Србији. Многи су сагласни у мишљењу да не би било ни демонстрација 1996. и 1997. године, нити 5. октобра 2000. године да није било 9. марта.

Демонстрације 9. марта су на улице извеле око 100.000 људи, по граду је размештено више од 10.000 полицајаца, а београдски асфалт су газили и војни тенкови. Жестоки сукоби су однели два живота, а девети март се „прелио“ у „плишану револуцију“ и донео прве победе против Милошевића.

Ипак, за рушење његовог режима није било снаге и било је потребно још скоро целих десет година. Зато и данас остаје питање – да ли би сав ужас који је задесио бившу Југославију био избегнут да је режим тада био коначно побеђен.

Излазак грађана на улице организовао је Српски покрет обнове, чији је лидер Вук Драшковић 16. фебруара 1991. прогласом позвао на демонстрације „9. марта, тачно у подне, на Тргу републике“ због хушкачког извештавања ТВ Београд, која је тада први пут прозвана ТВ Бастиљом.

Директан повод за позив да „ТВ Бастиља мора пасти“ био је државни коментар који је прочитао уредник Славко Будихна, у коме се наводи да СПО сарађује са проусташким и профашистичким режимом у Хрватској, „што је супротно виталним, историјским интересима српског народа“.

Главни захтеви демонстрација били су смене директора РТС Душана Митевића и још четворице уредника – Славка Будихне, Предрага Витаса, Ивана Кривеца и Сергеја Шестакова. Милошевићев режим није желео да дозволи демонстрације, па је полиција блокирала прилазе Тргу и од јутра почела да потискује демонстранте, користећи палице, сузавац и водене топове.

Лидери опозиције су се пред налетом полиције склонили у Народно позориште, а са терасе тог здања Драшковић је демонстрантима издао команду „Јуриш!“.

Тада су почели жестоки, вишечасовни сукоби на улицама Београда.

У хаосу су погинули матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код „Лондона“ погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру ка групи демонстраната, док је Косовић страдао бежећи од демонстраната после пада са висине од пет метара код „Београђанке“.

Тим поводом и у просторијама ОО СПО у Палнци одржана је конференција за новинаре.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%82%d0%b2-%d0%b1%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%99%d0%b0-%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b0-%d0%bf%d0%b0%d1%81%d1%82%d0%b8-25-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%be%d0%b4-%d0%b4%d0%b5%d0%b2%d0%b5/