ТРИБИНА У АЗАЊИ – КАКО ЈЕ СРУШЕН НЕВИДЉИВИ НАТО АВИОН

A1Азањска основна школа, Савез потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године (подружница Азања) и Савез Удружења српских ратника и добровољаца 1912-1918. одржао је трибину на којој је говорио господин ДАНИ ЗОЛТАН пензионисани пуковник ВЈ и командант 3. дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде која је оборила амерички ратни авион Ф 117а тзв,“Невидљиви“ 27. марта 1999.

Како се то догодило Дани Золтан је испричао учесницима прве тематске трибине, посвећене агресији НАТО снага, у Основној школи „Радомир Лазић“ у Азањи. Казао је, поред осталог, да  невидљиви и није толико невидљив, колико су у то били уверени његови конструктори, па и они што су помислили да ће производњом и продајом овог авиона армијама моћних земаља, згрнути силне милионе долара. Све то срушило се у трену једне мартовске ноћи на небу изнад равне Војводине. Пад невидљивог појачао је морал војске СРЈ, док су купци тог бомбардера из две моћне државе света, отказали  велику поруџбину.A2

Пуковник је говорио о првом ватреном положају свог дивизиона, о његовом напуштању и преласку у атар села Шимановци, о надмудривању  мрског непријатеља  и довођењу у заблуду његове команде да је ова јединица Војске СРЈ уништена. Самоуверени непријатељски штабски официри, седећи у својим удобним фотељама и на великој удаљености, нису ни знали да су, уместо ратне технике, бомбардовали макете. Техника и људство III дивизиона били су у пуном броју на резервном положају.

А тог 27. марта  „очи и уши“  нашле војске уочиле су циљ на небу, у 20.41, војничким речником казано, додељен је циљ за гађање, а само минут касније невидљиви је оборен. „Нева“ је погодила „слабу тачку“ америчке STHELT  технологије. Пилот, за кога се касније испоставило да је пореклом Словенац,  се катапултирао. То је вероватно био и први непријатељски официр, који је испрљао своје цокуле у блату нападнуте земље. Према казивању пуковника Золтана, ту се није завршила драма америчког пилота. Док је са земље успостављао везу са својом командом, чуо га је заставник Војске СРЈ, који је течно говорио енглески, па пошто му је преузео шифру, унео је забуну тако што се представио као катапултирани пилот.

Кад је оружје заћутало, херој последњег рата на тлу Србије у 20. веку, пуковник Дани Золтан,    скинуо  је униформу, симболично је  окачио о чивилук  у свом дому у Ковину и започео породични бизнис. Са  женом и синовима  отворио је пекару, пошто је проценио да својом пензијом  неће моћи да издржава породицу и школује децу. У међувремену је прихватио понуду да се о његовом подвигу сними документарни филм. И док су око тога текли преговори, син га упитао шта би урадио кад би се којим случајем срео с пилотом невидљивог.

„Ништа, позвао бих га да попијемо пиће“ – одговорио је.

До сусрета нашег високог официра и америчког пилота је дошло. Дуго су разговарали о ономе што се догађало у време НАТО агресије. Амерички пилот, према речима пуковника Золтана се, стално извињавао. Испричао је како су, пре него што ће почети бомбардовање, припремани за тај чин. Њима су говорили како тамо у некој земљи влада велики диктатор, чији су поданици све сами дивљаци, па је дошао  час да им се „покаже бог“ и дарује слобода. Али, кад је дошао у Србију и кад је упознао њене људе, уверио се да су систематски лагани и да анђео НАТО-а није био ни мало милосрдан. У то се уверио и кад је видео бомбардоване зграде у Београду и чуо колико је  народ страдао.

Пуковник Дани Золтан, на позив америчког пилота, посетио га је у Америци. И док су разговарали приметили су  да се његовом дому приближавају два полицијска аутомобила са упаљеним ротационим светлом.  Призор није био ни мало пријатан, посебно за госта из Србије. Пилот је изашао из куће и убрзо се вратио да госту саопшти неочекивану вест. Наиме, градоначелник  тог места, који је некако сазнао за ову посету, позвао је пуковника Золтана да дође на парти, приређен  у његову част.

Оно што је у Азањи испричао пуковник Дани  Золтан  гануло је све посетиоце трибине. Постављено му је и неколико питања из публике, поред осталог, и зашто је између војничке славе и мирног живота, изабрао пензију? Одговорио је кратко, војнички јасно и с приметном жељом да у све ово не уплиће политику и однос тадашње власти према војсци. За њега је битно да је свој официрски задатак обавио часно и поштено, поносан и на то да му за време бомбардовања није страдао ни један војник и да је сву ратну технику, неоштећену, вратио тамо одакле је и преузета.

Паланачке

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%82%d1%80%d0%b8%d0%b1%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d1%83-%d0%b0%d0%b7%d0%b0%d1%9a%d0%b8-%d0%ba%d0%b0%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d1%81%d1%80%d1%83%d1%88%d0%b5%d0%bd-%d0%bd%d0%b5%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d1%99%d0%b8/