„ТРИ У ЈЕДАН“ ЗА БУЂЕЊЕ КУЛТУРЕ И ТУРИЗМА

zatvoreno-muzejУ електронском издању „Политике“ на дан 5. 10. 2016. нашао се текст „Три музеја у један“ који потписује Бране Карталовић. Већ по самом наслову наслућује се сиже; наиме, град Крагујевац предложио је да своја три музеја – Народни музеј, Спомен музеј „21. октобар“ и Музеј оружја „Стара ливница“ стави под једну бирократску капу. На саму помисао о овом спајању у граду се развила општа дебата. Једни су, попут предлагача, иначе директора Народног музеја, сматрали да би се тиме „поспешио развој туризма у Крагујевцу и додатно нагласио идентитет града“, док су други, попут једног од кустоса Спомен музеја „21. октобар“  сматрали да се ради „о замени теза…и деградацији Спомен музеја“, као и да ће на тај начин доћи до „редукције читаве културне понуде“. У исто време, челници града Крагујевца наводе да су били вођени иностраним примерима, тачније градом Малмеом, „који је по величини сличан Крагујевцу“.

Има нечег чудног у томе да се следе примери западноевропских земљама, будући да постоји очигледна дисонантност у жељама и могућностима. Јер, уколико је широм Европе на делу феномен „музејски бум“, који значи отварање све више оваквих институција најразличитијег (најбизарнијег) садржаја – музеј кафе, чоколаде, секса, библије…, онда ситуацију у нашим градовима морамо објаснити непостојањем културне политике, као и последицама дугогодишње затворености Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности. Постоји још један феномен у свету који је пригодан да се овде помене. „Билбао ефекат“ је промовисан 1997, када је на рушевинама индустријски пропалог града у Шпанији саграђен музеј (Guggenheim) који је у потпуности променио историју, идентитет, имиџ и економију града, па се у колоквијалним разговорима међу музеолозима говори о Билбау пре и након музеја. Дакле, Европи  је позната пракса отварања музеја, никако затварања.      

С друге стране, посленицима културе нашег града крагујевачки пример огледало је сопствене судбине. Као да и данас у ушима одзвањају различити предлози у последњих петнаестак година, који су ништа друго до производ бурне бирократске прошлости Народног музеја у Смедеревској Паланци. Подсећања ради, наш Музеј је седам година након самог онсивања (1973) удружен у Радну организацију „Центар за културу“. Само пет година касније (1978) мења свој статус у „Радна организација Центар за културу ООУР Народни музеј“. Припајањем Радној организацији „Доња Јасеница“ (1985) Музеј коначно губи статус правног лица, да би на послетку био део Установе „Центар за културу“ (1994). На прелазу у 21. век Одлуком СО (2001) Народни музеј у Смедеревској Паланци је поново основан, закључно са данашњим даном.

Међутим, муке запослених у овој институцији тиме се нису завршиле. И након 2001. године било је више покушаја да се прибегне старој пракси спајања установа у једну, што је наишло на оштре осуде стручне и шире јавности. Своје апеле да се једном заувек заврши са правним експериментисањем установа и њиховог пословања упућивали су својевремено и људи из Паланке, али и остварени уметници, професори и историчари (уметности) из Београда. Био је то један од начина да се укаже на значај Народног музеја у Смедеревској Паланци, али и далекосежност погрешних и непромишљених одлука. Данас, више него икад, губљење правног статуса ма које установе је опасност по себи, имајући у виду судбину појединих (изгубљених) институција Смедеревске Паланке.

Као што видимо, крагујевачки пример није усамљен на културној сцени Србије. Он представља наставак једне дуготрајне и погубне политике по наше друштво која је своје чврсто упориште пронашла у судбини престоничких музеја. Кречење зграда, постављање сатова и спајање установа има за циљ само једно – да прекрије голотињу српске немарности за једину ствар која нас и може очувати – културу.

Пише: директор Народног музеја у Смедеревској Паланци, Стеван Мартиновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%82%d1%80%d0%b8-%d1%83-%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%b7%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d1%92%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b5-%d0%b8-%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b8%d0%b7%d0%bc/