У НЕДЕЉУ 27. МАРТА ПОЧИЊЕ ЛЕТЊЕ РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА

SATНа основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почиње последње недеље марта тако што се време у 02.00 сата ујутро помера за један сат унапред и рачуна као 03.00 сата.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме се „продужава“ дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

То је такозвано европско летње рачунање времена,(изузев Русије и Исланда) које се указом користи и у Србији. Оно подразумева да се часовници померају сваке последње недеље у марту и октобру, прво са два на три сата, а потом, с јесени, обрнуто.

Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.

Прва земља која је прешла на летње рачунање времена 1916. године је Немачка, а од тада су га прихватиле и многе друге земље које рачунају да тиме штеде електричну енергију.

Од 192 земље, такозвано летње указано време усвојено је у 110, а не примењује се у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност.

Не примењује се ни у Русији, која је 2011. године одлучила да одустане од овог принципа, са образложењем да је штетно по здравље.

Тадашњи председник Дмитриј Медведев је објаснио да прилагођавање на промену у помицању казаљки на сату прате стрес и оболевање, као и да ће укидање преласка на зимско и летње рачунање времена несумњиво бити корисно.

Идеју о укидању традиционалног померања казаљки подржали су и грађани Русије. Више од половине радно активног становништва се изјаснило за укидање преласка са зимског на летње рачунање времена и обрнуто, сматрајући да ова промена негативно утиче на здравље.

Према извештају Руске академије медицинских наука,прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан.

Са друге стране, неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње.

Мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије, постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто.

У нашој земљи, летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године.

Од 1995. године сатови су померани у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила Влада, а пре седам година донет је нови закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

У већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно излази касније, дневна светлост дуже задржи.

А ЧИЈА ЈЕ ИДЕЈА

Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867-1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата.

Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856-1915).

Током јутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима, обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног „британског летњег времена.“

Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено. Ипак његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута ратном потребом за уштедама угља. Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске земље.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%83-%d0%bd%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d1%99%d1%83-27-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d1%82%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b8%d1%9a%d0%b5-%d0%bb%d0%b5%d1%82%d1%9a%d0%b5-%d1%80%d0%b0%d1%87%d1%83%d0%bd%d0%b0%d1%9a%d0%b5/