„ЦРНА ЛИСТА ДУЖНИКА“ ДОСТУПНА НА САЈТУ АПР-а

APRПодаци о проблематичном пословању од 1. јуна су доступни у Агенцији за привредне регистре (АПР) Србије, како би се онемогућило да на одговорна места буду постављени или да располажу уделима фирми људи који су прекршили прописе.

Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у, односно „црна листа пословања“, уведена је на основу закона који је усвојен прошле године како би се унапредио пословни амбијент.

Увођење новог регистра помогла је Влада Норвешке са 700.000 евра за набавку софтвера, а АПР је са око 100.000 евра обезбедио хардверску опрему.

Успостављањем Централног регистра привремених ограничења први пут ће на једном месту бити обезбеђени електронски подаци о решењима, пресудама и другим актима на основу којих су државни органи донели мере којима су забранили или ограничили обављање делатности или послова, забранили располагање новцем и уделима у предузећима или обављање дужности одговорног лица у фирмама и предузетничким радњама.

Како је објаснио директор АПР-а Звонко Обрадовић, у нови информациони систем уносиће се и изречене мере пореских и инспекцијских органа, решења министарстава и других органа о одузимању овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија или субвенција.

Он је казао да ће преко Централног регистра бити обезбеђена боља координација и ажурнија размена података између државних органа, а упис података обављаће се по службеној дужности.

По речима Обрадовића, циљ је да јавности буду доступни подаци на основу којих ће се моћи стећи потпунија слика о пословној поузданости привредних друштава и грађана који њима управљају или који располажу новцем компанија и предузетника.

Како је навео, у регистру неће бити личних података о изреченим пресудама и казнама, али ће они бити АПР-у.

АПР има јавно доступне податке за око 350.000 привредних друштава и предузетника, финансијске извештаје, уговор о лизингу и податке о заложним правима.

Министар привреде Жељко Сертић, који је присуствовао почетку рада новог регистра, казао је да је то још један корак у прављењу доброг и повољног амбијента за пословање у Србији.

„Напорно радимо да решимо проблеме из прошлости. Ово је начин да спречимо да они који су нарушили одређена правила доброг пословног понашања и корпоративне културе буду онемогућени да оснивају фирме и располажу уделима у њима, обављају новчане трансакције и буд постављени на директорска места“, рекао је Сертић.

Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад је оценио да је Србија добро место за улагања и да треба да се и даље ради на спречавају злоупотреба у пословању, како што је увођење стечаја да би се избегло плаћање дугова.

Извор: Бета

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%86%d1%80%d0%bd%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0-%d0%b4%d1%83%d0%b6%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%b4%d0%be%d1%81%d1%82%d1%83%d0%bf%d0%bd%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d0%b0%d1%98%d1%82%d1%83/