ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈИ

Према старом народном обичају уочи Ђурђевдана, пре изласка Сунца, жене и мушкарци су у селима, одевени у најсвечаније одело са својом децом одлазили на извор или реку да би се тамо умили водом, која ће им донети здравље у наредној години.

Жене и девојке беру биљке, коприву, копитњак, цисачу, ђурђевак и друго биље, које плету у венце, играју и певају обредне песме, док мушкарци скупљају врбово пруће и однoсе на њиву. Многи верују и да је добро окупати се у реци тог дана.

    По народном веровању овим празником се испраћа зима и дочекује пролеће. До тада није ваљало спавати под отвореним небом, а од овог дана природа се пеображава и по обичају људи проводе ноћ на пропланцима и планинама.

    Овај празник био је и дан пролећног окупљања хајдука, када су се одметали у шуме како би заподенули борбу против Турака. Многобројни су и обичаји код сточара.Тада се изгони стока на катуне или бачије, где остаје све до краја лета. Уобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан.

    Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Све ово чини се да би година и дом били берићетни.Понегде је обичај да се ово кићење зеленилом врше и на сам Ђурђевдан пре зоре.

  Такође, оплету се венчићи од ђурђевског цвећа: ђурђевка, млечике и другог, којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.

    Ујутру се сви умивају водом: најпре деца, како би према народном веровању, била здрава као дрен, девојке, да се момци грабе око њих, старији, да буду крепки, а домаћин да му кућа буде добро чувана.

    Ђурђевдан је, по народној песми, био је крсна слава Марка Краљевића и властелина Мрњавчевића.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%92%d1%83%d1%80%d1%92%d0%b5%d0%b2%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%be%d0%b1%d0%b8%d1%87%d0%b0%d1%98%d0%b8/