ЉУБАВНА ТАКТИКА ИГРА „МАЧКЕ И МИША“

zavodjenjeМАЛО хоћу, мало нећу. Хоћу, али да он мисли да нећу. Када он неће, ја баш хоћу. Игра „мачке и миша“ понекад траје у недоглед. На тренутак је узбудљива, а онда излуђује, пали, па хлади. За једне је она рутина, за друге вештина, за треће „одбијеница“, за четврте непознаница. Љубав подсећа на „фронт“, јер се до победе стиже мудрим тактикама, добро осмишљеним стратегијама. Што се дуже тврди пазар, успех је извеснији. За неког је, међутим, манипулативно играње недопустиво, а принцип „топло-хладно“ одбојан. Да би видели како се такво понашање одражава на емотивни однос, научници Одсека за комуникације Универзитета Ди Пол и Западна Вирџинија су урадили истраживање које је показало да претварање, „фемкање“ и тактизирање уносе стрес и лошу вибрацију у сваку везу, што пре или касније резултира сигурним раскидом.

– Парови чак пет пута недељно намерно ускраћују пажњу једно другом, оправдавајући то начином чувања страсти. Ми то зовемо другачије – играњем игрица. Такво понашање произилази из несигурности, страха од одбијања и потребе за пажњом – каже Син Хоран, један од вођа студије.

Марко Браковић, писац и психотерапеут у Саветовалишту Ентера, објашњава да се мушко-женски односи великим делом заснивају на древним, еволутивним играма полова, које су махом несвесне.

– Оне потичу из дела мозга који се првенствено брине за преживљавање, заштиту јединке и репродукцију – каже Браковић. – Због тога жене чешће одлажу сексуални однос, али ако се ван те инстинктивне игре девојка користи манипулацијама друге природе, лажима и дуготрајним фемкањем, завлачећи партнера, онда то убија чари завођења, што мушкарци углавном не воле. И не треба да воле.

Међутим, друга „струја“ сматра да игра „мачке и миша“ жене излуђује, док је мушкарцима веома узбудљива, што је наводно суштинска разлика између полова.

„РАСПОЛОЖИВИ“ НИСУ ЗАНИМЉИВИСТРУЧЊАЦИ кажу да је у људској психологији порив да више ценимо оно за шта морамо бар мало да се помучимо. Због тога неправедно лоше пролазе они који имају искрен приступ и природно им је да особи, која им се допада, угађају. Студија рађена на Оксфорду, на 4.000 испитаника узраста између 18 и 40 година, показала је да је 70 посто припадница лепшег пола слабо на тзв. мачо типове, које није лако освојити, а и када се освоје, не зна се до када ће бити ту. Они увек „расположиви“ им делују као неспособни, превише меки и незанимљиви.

– Девојкама је најчешће циљ озбиљна веза, а момцима је путовање до „одредишта“ често најзанимљивије – пише Шери Аргов, ауторка књиге „Зашто мушакрци воле кучке“. – Они који желе нешто, за то ће се и борити, а борба ће само распламсати њихову жељу. Ако не успеју из првог покушаја, почеће да жуде за тим циљем. Жена која је сувише фина омета овај процес. Мушкарац ће се вероватно досађивати ако не мора нарочито да се труди.

У преводу – оно што је „на тацни“, добијено као поклон, са све машном, није на цени.

– Када девојка одмах спава са мушкарцем, не везује га за себе. То је као и „џек-пот“, ако одмах добије, завршио је за то вече. Али, ако добија постепено, ситуација се развија другачије. У том тренутку, ни „мотком“ га не можете отерати, јер му се увек чини да је на прагу новог добитка. Његова урођена такмичарска природа ступа на сцену и наводи га да остане ту и да се бори. А ако губи, бориће се још одлучније.

Браковић тврди супротно – да су жене веће „играчице“, јер им је манипулација записана у биолошком коду. Али, додаје, и оне падају на мушку тактику, а неке постају и жртве. Оне које искључиво привлаче недодирљиви момци, најчешће су незреле, што може да се објасни и комплексом ниже или више вредности.

– Или имају дубоко уверење да нису вредне љубави, па када добију „корпу“ или буду одбијене, мирне су, јер су добиле потврду властитог уверења. Ако нарцисоидне жене сломе мушкарце који делују недостижно, неће се задовољити, него ће одмах кренути у потрагу за новим трофејом и доказом своје савршености – објашњава саговорник „Живота плус“.

Већина каже како не воли „топло-хладне“ игрице, али психолози тврде да не желе да буду искрени па да признају да оне имају једнаку важност за љубавну везу као предигра за секс. На једном полу се налазе искреност, стално емитовање топлине и нежности, „цвркутање“, а на другом сигнали који воде до пароле „Окрени му(јој) леђа, сам(а) ће ти прићи“. Браковић каже да ниједан екстрем није добар, већ је потребно дозирање. Међутим, дешава се да мушкарци постану досадни ако су превише добри, искрени и удовољавају партнеркама, док је, додаје, равнодушност највећи афродизијак за жене, али само ако не траје предуго. Гледајући из тог угла намеће се закључак да су маске у вези пожељне, да је претварање паметан потез, јер смо тако вреднији нечије пажње и борбе.

То је, међутим, прилично незрела представа о односу и није нарочито ефикасна на дуже стазе. Суштина је да треба бити искрен и близак са људима до којих нам је стало и који нам то враћају истом мером, јер су последице тактизирања неразумевање, свађе, психичка незадовољства, проблеми и коначно – раскид. Често ми долазе клијенти са управо таквим животним салдом – схвате да их нико никада није заиста упознао – каже психотерапеут.

Да се само једног јутра не бисмо пробудили и схватили да поред нас лежи особа коју заправо не познајемо и која нас се познаје, јер смо од почетка плесали под маскама, играли се, претварали, ударали чежњу, стручњаци гласају за – искреност и истинитост.

– Можда то није увек занимљиво, можда може и да боли или чак шокира, али је на дуже стазе увек бољи избор – поручује Браковић.

КАКО СЕ „УДАРА ЧЕЖЊА“


НА листи најчешћих љубавних тактика налазе се:

* подстицање љубоморе

* не одговарате на поруке и позиве

* глумљење да сте много „тражени“

* избегавање виђања под изговором да сте заузети

* данас сте дивни и пажљиви, сутра вас нигде нема

* свака прича о будућим плановима је под велом неизвесности уз „можда“

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/%d1%99%d1%83%d0%b1%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%b0-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d1%82%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%b8%d0%b3%d1%80%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d1%87%d0%ba%d0%b5-%d0%b8-%d0%bc%d0%b8%d1%88%d0%b0/