ТИТОВ МУЗЕЈ У ГОШИ ИДЕ НА ДОБОШ

Како смо јуче објавили Агенција за лиценирање стечајних управника је објавила да је стечајни управник Гоша холдинг корпорације објавио продају три објекта. Први међу њима је Стари музеј, што само по себи није необично, обзиром да смо сведоци да се већ годинама „крчми“ Гошина целина.

Међутим оно што овај објекат издваја од других је то што је ово и Спомен радионица Јосип Броз Тито и званично има статус споменика културе. Почетна цена за овај објекат од скоро 900 квадрата је неких педесет хиљада евра.

Регионални завод за заштиту споменика културе је одмах реаговао, међутим они финансијски нису у могућности да плате ни почетну цену а закон је такав да дуг поверилаца може да се намири из свега што је на располагању стечајном управнику, па тако и продајом споменика културе.

А ево и шта је претходило изградњи овог музеја. Јосип Броз Тито као тридесет четворогодишњи машин бравар, 1926. године долази у Србију, где добија запослење у фабрици вагона и гвоздених конструкција АД „Јасеница“, данас „Гоша“ Смедеревска Паланка. Радионица је подигнута 1923. године као надстрешница у склопу ново саграђене хале за производњу путничких и теретних вагона. Надстрешница је првобитно била изведена у једној врсти скелетног система од дрвених стубова који су носили решеткасте кровне носаче преко којих је постављен кров од дасака покривених „тер“ папиром. Служила је за одлагање материјала и била у функцији процеса производње путничких и теретних вагона. Потреба за проширењем радног простора узроковала је затварање овог простора 1925. године. У оквиру реконструкције, задржан је растер постојећих носећих дрвених стубова, а њихова ојачања су изведена обзиђивањем опеком. Због потребе за зениталним осветљењем, извршена је надоградња крова у виду терасасто изведених двоводних „шед“ кровова. У пољима између стубова, који ће се на фасади појавити као пиластери, изведена је испуна од опеке положене у кречни малтер. На подужним фасадама у правилном наизменичном ритму између пиластера отворени су прозори и централно постављена улазна врата. У унутрашњем простору, у складу са функционалном шемом, извршено је преграђивање простора у целости.

Годинe 1976. отпочeло сe сa рaдом на претварању рaдионице у спомeн музej фабричког комплeксa „Гошa” у чиjeм кругу се радионица и данас нaлaзи. Извршeни су обимни санациони и конзерваторско рестаураторски рaдови, уведени нови сaдржajи – стална поставка старих алата и мобилијара, a у дeлу у коме je Jосип Броз рaдио, изведена je потпунa рeконструкциja рaдионицe и извршено опремање простора свим нeопходним aлaтимa. На радионицу је постављена бронзана плоча са рељефним ликом Јосипа Броза, рад Ота Лога.

Шта се подразумева под спомеником културе?

Споменик културе је непокретно културно добро. Он може бити грађевинско архитектонски објекат који је од посебног историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности, као и покретна добра за које се процени да су од посебног културног и историјског значаја а налазе се у оквиру споменика културе

Шта су ваша права?

Власник или корисник споменика културе има право

  • Да користи споменик културе на начин који је у складу са законом.
  • На правичну накнаду у случају забране коришћења или ограничења коришћења споменика културе.
  • На накнаду штете коју трпи за време извођења мера техничке заштите на споменику културе.
Шта сте дужни да чините као власник односно корисник?
  • Да чувате и одржавате споменик културе и спроводите мере техничке заштите (одређује их Завод). То значи да ако желите нешто да рушите, мењате столарију, нешто дограђујете или преправљате, кречите или качите некакву рекламу, морате прво да контактирате надлежни Завод.
  • Неодложно обавештавате установу заштите (Заводе за заштиту споменика културе) о свим правним и физичким променама насталим у вези са спомеником културе.
  • Дозволите научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и извођење мера техничке заштите.
  • Обезбедите доступност споменика културе јавности
На шта власник или корисник немају право?
  • Да користе споменик културе у сврхе које нису у складу са самом природом споменика културе, његовом наменом и значајем или на начин који може довести до оштећења споменика културе.
  • Да рушите, преправљате, презиђујете и вршите било какве радове који могу нарушити својства споменика културе
Шта се дешава ако…?
  • Власник или корисник споменика културе, привремено или трајно напусти споменик културе и на тај начин доведе до опасности споменик културе чиме он бива оштећен или уништен? Тада Министарство културе може одредити да се споменик културе преда такозваном стараоцу који ће бринути и спроводити мере заштите
  • Власник прода споменик културе? У том случају је власник дужан да, ако су у објекат улагана буџетска средства чиме се увећала тржишна вредност објекта, надокнади разлику за коју се повећала вредност споменика културе

Фото Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/75914-2/

1 comment

    • Neko iz mase on 15/10/2020 at 11:35

    Uskoro ce biti vest na ovom portalu „Smederevska Palanka ide na dobos po principu direktne pogodbe“

    Nece puno Kubrsnica prneti vode dok se to desi…..

Komentari su onemogućeni.