Организација УН за образовање, науку и културу -УНЕСКО, прогласила је 8.септембар за Међународни дан писмености.
Србија тај дан дочекује са више од милион неписмених, док се у свету тај број процењује на више од 862 милиона. Међународни дан писмености проглашен је још 1967. године у циљу да се сваке године, бар на тај датум, истакну важности читања и писмености у животу појединца и друштва у целини.
Образовање, односно пуна писменост одраслог становништва, и сада је и у развијеним земљама једна од основних тема јер глобализација светске економије захтева писмене раднике, односно преовлађујући је број радних места који траже добро обучену и образовану радну снагу.
Према подацима УНЕСКО и других међународних организација од укупног броја неписмених у свету, две трећине су жене, а 113 милиона деца – на којима је будућност света.
У Србији је међу образованим највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана. До половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну аналфабетско језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања. Од 1964. године развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја.
Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену „ступа“ такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, „експлозија“ нових форми комуникација у врло кратком временском периоду.Ту предњачи развој онога што се назива „Мас селф комуникејссн“ (МСЦ), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МСЦ је Интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.
