AC /DC POWER UP – POVRATAK NA SCENU

Može se reći da je prvi povratak benda usledio nakon smrti drugog pevača AC/DC Bon Skota, 1980.g. albumom „Back in black“. Konture prepoznatljive grupe sa melodičnim rifovima i neobično visokim vokalima na prvim albumima grupe do tada uobličavao je Bon Skot.

Nakon njegove smrti u grupu dolazi Brajan Džonson. Priznajem, trebalo mi je nešto vremena da se naviknem na interpretaciju ranijih songova grupe od istog. Medjutim, sam album „Back in black“ je bio u startu izdvojen, nekako malo drugačiji od svih prethodnih. Delovao mi je strašno dobro, nekako vučje živo, nabijen emocijama, odsviran sa mladalačkim žarom braće Jang, a istovremeno podupret sa nešto drugačijim vokalnim mogućnostima Džonsona u odnosu na pok. Skota, mada su obojica pevali poprilično visoko (vrišteće). Naime, navedena trojka je odlično uradila ploču sa par megahitova kao što su „Hells bells“, „Back in black“, „You shock me all night long“, pa i „Given the dog a bone“. Naravno, ni ostatak songova nije ništa zaostajao za napred navedenim.

Malkom Jang zbog teškog zdravstvenog stanja nije mogao da svira u bendu od 2014.g , umire tri godine kasnije. Brajan Džonson je ušao u problem sa sluhom i od proleća 2016. godine je upozoren od strane lekara da da u koliko nastavi sa koncertnim nastupima, postoji objektivna opasnost da ostane bez čula sluha, te ga na poslednje održanoj turneji zamenjuje frontmen grupe Gans en rouziz, Eksel Rouz. Četrdeset godina od izdanja „Back in black“, 13. novembra izašao je povratnički album „Power up“. Prethodno je skoro mesec i po dana išla kampanja najave istog, što preko društvenih mreža, što preko raznoraznih reklama i naravno zvaničnog sajta AC/DC-a.

Najave su bile intenzivnog karaktera, pa su svakako naišle na plodno tlo – fanovi su se dobrano zaželeli kako same svirke, tako i novog albuma. Napominjem da je od prethodnog izdanja prošlo skoro šest godina („Rock or bust“). I evo, nova ploča je u rukama, „Power up“, pompezno najavljena kao veliki povratak grupe, uz napomenu da je reč o omažu osnivaču grupe Malkom Jangu. Kroz ceo album osećaju se, kako muzički tragovi, tako i Malkomove ideje i prepoznatljiv način sviranja novih rifova.

Jednostavno, kada čujete nove numere, i bez vokala, lako prepoznejete ko to izvodi. Muzika jaka, puna struje, nabijena ritmom, puna adrenalina, snažna i razorna. Medjutim, u principu ne donosi ništa novo u radu benda. Zbog toga sam i napravio uvod sa albumom „Back in black“, jer je isti bio prekretnica u radu grupe. Ne samo zbog novog vokalnog soliste i nešto drugačijeg muziciranja na novom projetktu, nego zato što je sam album je bio drugačiji od prethodnih. Drugačiji ne znači i bolji, ali je svakako obeležio istorijat grupe (neki tvrde da je prodat u 50 miliona primeraka, te da je najprodavaniji album posle „Trilera“ Majkla Džeksona).

Bojim se da sa „Power up“ nije takav slučaj. Bend se držao strogo proverenih vrednosti, već vidjene i ukalupljene svirke, odnosno rukovodio se već poznatim načinom sviranja i ekspedovanjem visokih vokalnih tonova Brajana Džonsona. Ništa nije prepušteno slučaju, uključujući i poprilično agresivnu kampanju za novi album.

Na sedamnaestom studijskom albumu grupe, bez obzira šta će ko reći, stidljivo se može izdvojiti samo „Shot in a dark“ (Pucanj u tami), singl koji je pušten i pre zvaničnog objavljivanja albuma. Mislim i da su sami članovi grupe bili svesni da ta numera odskače u odnosu na sve druge, te da je zbog toga i odabrana kao preteča albuma. Nije sporno ni to da se album našao na vodećim top listama mnogih zemalja, ali uzimajući u obzir kompletno stanje, ne samo muzičko, na ovoj našoj planeti razrovanoj pandemijom neslućenih razmera, to nije reper za sam kvalitet. Prosto, nešto fali albumu, oseća se taj nedostatak Malkonove ruke, njegove vizije u kom smeru ide razvoj benda, odnosno album odiše prosečnošću kvaliteta koje nudi AC/DC. Da se razumemo, „Power up“ je sasvim pristojan projekat, ali…

Nedostaje ta trunčica virtuoznosti nošena tinjajućim dahom moćnog rokenrola, izdvojenost u odnosu na, ne samo repertoar drugih bendova, nego i vlastiti. Rok sceni svakako nedostaje AC/DC, ta britkost njihove svirke i kristalno oštar vokalni vapaj, ta mahnita parada raznoraznih rifova i kratkih solo deonica uz stabilan i nepopustvljiv ritam filovan jarkim muzičkim bojama. Forma je svakako zadovoljena na novo izdatom projektu, projekcija odsutnosti Malkoma je izražena, nesporna autentičnost samog benda je i dalje prisutna, ali je sama simbolika nedorečenosti grupe došla do tihog izraštaja. Sam album, ma koliko pojačan i pospešen bio, kada se jednom bude podvukla crta ispod AC DC, ući će u osrednja izdanja. Da li ćemo sledeće godine moći uživati u lajv nastupu grupe, ne znam, ali „Power up“ svakako neće biti album koji će muzički obeležiti jednu dekadu u radu benda.
Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/ac-dc-power-up-povratak-na-scenu/