ALITOR BEND – Aliator II

Uvek je teže pisati o stvarima koje voliš, a iz razloga što postoji stupica da upadneš u istu, a da nisi svestan toga. Kada pišeš o nekim stvarima koje su ti dalje, onda si oprezniji, više razmišljaš, sačekaš sebe samog u mislima i onda lagano razradiš iste.

Emotivno sam vezan za hevi metal još od prapočetaka istih, rastao uz Gvozdenu Devicu od njenog osnivanja, voleo Tigrove Pan Tanga, sa ushićenjem slušao Blek Sabat i Motorhed, Metaliku…. Naravno bilo je tu još mnogo toga i svačega, briljantnih numera i mnogo krša i loma. Ali je bilo… Svejedno, nije bilo jutjuba, mtv-a i sličnih medija, samo gramofonske ploče, tu i tamo po neka radio stanica (202 je uvek bila nosilac noviteta i sl.). Kada malo izbora imaš, onda ih sve sa pažnjom odslušaš.

Mnogo toga i ostane. Od tadašnjih domaćih bendova izdvajali su se Gordi i kasnije Osmi putnik. Svako je bio specifičan na svoj način. Bilo je tu još par domaćih hevimetal bendova, više nego pristojnog sadržaja za ono vreme (Paklena Pomorandža). Vremenom otupe čula, okolnosti koje nosi život udalje nas od svega i svačega, smanje se interesovanja … Medjutim, od mladjih hevi metal grupa moju pažnju danas privlači grupa Alitor iz Indjije sa svojim novim izdanjem, jednostavno nazvan Alitor II. Produkcijski odlično uradjen album,
vokali jasni, uravnoteženi, bez ikakvih ekcesa.

E, sad, grupa postoji i radi skoro 10. godina, zli jezici će reći i da nisu u prvoj mladosti, ali su za tu deceniju muzički sazreli, ono što sam imao prilike da vidim i čujem od njih je veoma stvaralački utemeljeno, svetski zvuče, ne zato što pevaju na engleskom jeziku, već zato što tako zrače kroz taj opus kojim idu. Nisu skučeni,taj njihov treš metal je nekako sav melodičan, ritam vatren, basovi putujući na odličnoj bubnjarskoj podlozi. Pažljivom slušaocu neće promaći da je indjijska četvorka sjajno uigran bend. Na mene je najviše utisak ostavila nežna solo gitara koja je iz putujućeg ritma tako posebno iskakala i svojim visokim tonovima me podsećala na rane radove Iron Maiden, odnosno Gvozdene Device.

Naravno, zvuk je usavršeniji i mnogo sredjeniji. Komparacija ide u prilog Alitoru i nikako drugačije to ne treba ni shvatiti. Album otvara snažna „The tempest within“ (Unutrašnja oluja). Prava hevimetal pesma, u šestominutnom maniru svetskih bendova, ni Metalica je se ne bi postidela. Moćna raspodela uloga u bendu iskristalisala je numeru u prepoznatljiv song na već prvi odslušani udar, odlični vokali upotpunjeni ritmom koji nosi sve vreme, a onda solo gitara koji sav taj unutrašnji nemir zaista i pretvara u oluju. Bez tragova, bez mirisa, jednostavno oluja koja ruši sve pred sobom.

Nije destruktivna, no više nosi svu tu negativnu energiju koju čovek stvara, a oluja je tu da je pročisti, vetrom raznese i utihne. Onda idu tri, manje više, slična i bliska songa „Present Tense“ (Sadašnjost), „Homo Ignoramus“ (Ljudska Neznalica) i „Fal“ (Pasti). Više nego pristojne numere u skladu sa načinom na koji bend doživljava svoje poimanje hevi metala. Što znači čvrsto, staloženo, ali svirački veoma uigrano, raznoliko i maštovito obojeno.

Sledeća stvar koja izuzetno budi moju pažnju je numera „Euforia“. Uvod nežan, više naginje klasičnoj muzici, a malo podseća i na početak „Still love you“ od „Scorpiona“, da bi kasnija razrada iste bila bliže „Metalici“. Sve ovo objašnjavam da bih vam privukao pažnju na kvalitet songa, a ne na sličnost sa navedenim detaljima pomenutih svetskih grupa. Zatim u drugom delu numere ide dvoboj solo gitara, onako lepršavo razvejan i glasovit, ali ukomponovan i izuzetno balansiran sa ritam sekcijom.

Nisam ljubitelj instrumentala, ali ovo je moj definitivni favorit koji Alitor izdvaja od sličnih bendova, ne samo domaćih već i stranih. Ovo je inače numera iz koje se vidi da je album dugo i strpljivo stvaran, da je bend odlično usviran, a zaista bih želeo i da ih odgledam na živo, da definitivno percepciram bend u smislu audio vizuelnog ostvarenja na licu mesta, jer je ovaj album nešto što u budućnosti i te kako obećava. Ponovo idu tri songa ujednačenog kvaliteta „Consecration“ (Osvećenje), „The Warm Wind“ (Topli vetar) “ i „Some Sort of Truce“( Neka vrsta primirja).

Ako je reč o primirju, u bilo kom pogledu i smislu, onda razumem i zašto zatvara album, što znači da je isti i koncepcijski odlično uradjen. Normalo je da oluja otvori album, da ista prosvira kroz sadašnjost i ljudsko neznanje, protrči kroz euforiju, bude osvećena i nošena toplim vetrom završi u nekoj vrsti primirja. Primirje je svuda oko Čoveka, ćuti, samuje i čeka nove oluje unutar nas, nikada ugašene, uvek potpirnute plamičcima prošlosti i udahnute kroz dahove svih budućih iščekivanih zala.

Ceo vek provedosmo u tom primirju oslikane učmale sobice tražeći mudrost za izbavljenje. Radna i veoma talentovana grupa Alitor je svakako neko na koga se treba kladiti u bliskoj budućnosti. Oseća se kroz muziku koju stvaraju da još ima mesta tom finom brušenju i dodavanju kvaliteta koji oni ionako već poseduju, uz par proračunatih koraka nesporno mogu daleko dogurati, ne samo u regionu, a onda su sve čarolije moguće, ne samo zimske…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/alitor-bend-aliator-ii/