„БАБИНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ“ НАГРАЂЕНА КРАТКА ПРИЧА МИЛКА СТОЈКОВИЋА НА ФЕСТИВАЛУ У НИШУ

За причу „Бабино преображење“ Паланчанин Милко Стојковић освојио је другу награду за кратку причу, на Конкурсу Фестивала књижевног стваралаштва на народном говору „Преображенско појање 2020.“, који су организовали у Нишу Народна библиотека „Стеван Сремац“, Друштво уметника „Светионик“ и Нишки песнички круг.

Награђена прича у Нишу:
БАБИНО ПРЕОБРАЖЕЊЕ
Удзверила се оцутра, Драгана, постарата черка. Нацртала се, облекла, кава вој стине, а она некво шњура по кујну. Поглеџује на зини сат, видим, гледа да не задоцни на работу.
– Нема ми га мобилан, – продума једва ко зуб да је вадила.
Преврта јадна најлони, отвара креденац, гледа и у шпорет, фрижидер, на крај и шерпе поче да отвара.Нема па нема. Истровил се негде.
– Куде си га синочка оставила, тува те са чека. Што не водиш рачун које куде тураш, – са сам и ја паметан.
– Де ме, тате, окни с твој телефон да чујем куде че брмчи, –
слага она испол`ка и сас арно да ме не љути.
Са и ја поче да превртам да најдем мој телефон. Оно, ни мој га нема. Само пуњач најдо укључен у штекер, а од пуњач са нема вајда. Али стиго кавуту да закачим и расипем на тепих, има ме жената изеде од ружење.Ете га улезе Димитрија, синат ми. Усвиткал сас очи што од љутење, а што па од синочњу рећишљак што је цевчил с некве његове алипојде. Видим по отварање врата да че са и с њега белај да буде. Неје се он од арно дигал сабајле, његово спање се знаје, до пладене.
– Рек`л ли сам ви да ми лаптоп никој не пипа! Нес`м си ја толће паре дал да га узима кој кико оче. Кој га је узел боље одма да га врта, – ма код њега нема сас „л`ко чемо“.
Улезе и другата черка, Јасмина, наћиселила се, у руће држи само гајтан од пуњач.Не смејем ни да продумам кво се десило.
Даклем, ствар постаде озбиљна.Три мобилна и лаптоп. Срећа да су замрзивач и електрични шпорет још тува.
Са, да је у некој друђи дом сигурно би полиција имала работу. Али нам не требу детективи ко у филмови, ма они су никој и ништа за нас. Знајемо си није кој је у нашу кућу против напредак и нову технологију. Ка се погледамо нас четри, све ни беше јасно ко видело.
Баба. Све је ова бабино масло. А мож је па и ванџирала.
А она седи испред телевизор и реч не продумује. Гледа временску прогнозу због болове у зглобове, рекламе и снима куде кво има појефтино да се купи. После извештава комшиће по село ко да ради на обавештења. Али је против све што се унесе у кућу а троши струју. Бунеше се и против телевизор, једва се припитоми на њега. У почетак, ка га купимо, а почне ћиша у некој филм она подметне лавор испод телевизор да ни ћишница не прокапе на патос у собу. А се таласи од море заљуљају, она га гаси, да се не исипу у кућу и да ни не поплаву. Ка види на телевизор парну локомотиву одма отвара пенџар да ни дим не погуши. Муће и њојне и наше сас њу, али се д`н по д`н свиче на њега и вели „ма неје лоша оваја кутија, ем има слику, ем орати, а вије нити ви виџављам, нити па продумујете некво сас мене“. Оно неје млого ни погрешила.
Е, са, има неколко месеци, од јесен`ска ка се збра ошав и ка се сработи по градине, кико она поче да стење. „Кикве това дангубе држите у руће? Нити кој с кога да поорати, нити да каже некоју реч.Упуљили сте се у теја црне кутије, сами си гледате, сами се смејете, сами се мрштите, а јед`н с другога нумејете реч да речете. Нити се жените, нити удавате, а од дечица правење и да не причам, ни това не би умејали“. Не пројде ни д`н, а она си пај: „Куку, да ми је глас да вичујем! Да видим да сте седли да се додумате кво се требе купи, кво уработи, да некво испланирате, да се види напредл`к у кућу. Свакој си за себе, још малко па се нече познавате ни на улицу ка се сретнете, него че по тија фејсбуци стицате фамилију и род. Лоше време дошло.“
Оно, ако би га поштено изоратили, све је баба била у праву. Никој с никога.
– Куде ми је, бабице, мобилан? На рабуту чу задоцним, – моли гу Драгана.
– Море, бабо, наоди ми лаптоп да не правимо калабал`к, – скрца сас зуби Димитрија.
Гледа баба, виде да је ствар поозбиљна него што се надала, неје ни усрећила што че се видимо ко што се надала.
– Ене у канту за ђубре, пусти ви остали дабогда. Телефони ви фалу, а ја и ка би умр`ла не би ни приметили додек се не би почела скапујем.
Би што би. Потписамо некико примирје без потписување и без гулеме речи, ка ете ти га Димитрија у заод сл`нце дододи дома и вели:
– Бабо, да частиш, купил сам ти мобилан.
Није само што се не скаменимо од чудо. Искоколили смо очи, не мож да поверујемо. Баба у несвес, једва гу поврнумо с водицу,шићер и две чаше полансћи препек.Он, Димитрија, кому не мож црно испод нокат да узнеш, баби купил мобилан на пипање.
Море, мало по малко научи и баба да барата сас њега. И фејсбук вој отворимо. Батали телевизор, рекламе, временску прогнозу, него само у њега упуљила очи, лајкује и усмивкује се испод брк. Ч`к и спи сас њега. Препороди се баба не мож гу више познајеш, неје више онаја иста. Није смо безбедни, а ко је пошло и кико убаво гледа у њега још се мож деси и да гу удадемо преко фејсбук.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/babino-preobrazenje-nagradjena-kratka-prica-milka-stojkovica-na-festivalu-u-nisu/

1 comment

    • Љиљана on 23/11/2020 at 19:15

    Честитамо нашем Милку, вредан и скроман.

Komentari su onemogućeni.