БАЛАДА О ЏОНИЈУ

Утрехт, Холандија… Миран град у истоименој провинцији земље лала у коме у последњих тридесетак година обитава, можда последњи бунтовник са простора у коме се никада није лако живело, а још мање стварало, где је, више него тешко било остати свој, још мање се издићи изнад средина у којима су ратови пошаст коју само мржња на апокалипси носи као предзнак будућих покајања и да… Они долазе… Стих из једне његове песме…Бранимир Штулић, Џони, или Азра… Kафкиски се борио, покушавао победити, не једног човека, него читав систем изграђен и утемељен на квазилевичарству и достигнутој слободи. О тој слободи он у једној песми каже „Слобода није Божје семе па да ти га него даје… Слобода се чека…“ Сумњам да он и сада мисли да ју је дочекао, било где, било кад, на било који начин и са било ким.
Одавно је схватио да је најјачи кад је сам, без чопора,без господара… А мисао слободно лебди, но не и дела, те онда ту смо…Равно до дна…

Има ли ишта новог понуђеног на музичкој сцени у овом веку, као целина, порука, као идеја, као вера и нада у човека, у опрост… Џони је засветлео у једно време, као комета пролетео и оставио траг у том истом времену где је указивао да фазани неће полетети и да је све што се нудило било криво срастање. Могли сте га волети или не, поштовати или не, али нисте могли порећи да снага његових песама и идеја није није облележила једну епоху сваралаштва малих народа на овим просторима, тада када није било yоутуба и свемогућег интернета,када је проток музике био ограничен, али ипак довољан, да и такав какав је, продре до слушалаца, натерашивши их на трен да се замисле, устукну од мржње и крену у љубав, у све друге неостварене идеале…Младалачки искрено

Kажу да је Џони као сарадник био изузетно „тежак“, али је то разумљиво, јер је корачао испред свог времена, сам и са гомилом идеја које је заиста филигрантски представио на првих пет-шест албума почетком и средином осамдесетих година…Тај период млађи нараштаји могу осетити ако помно испрате текстове са истих.

Време очаја и време наде…. Све што је хтео рећи Џони је рекао, схваћен или не, отишао је у легенду још за живота и не жели то да поквари са било чим новим што бисмо ми желели, јер очекујемо истог оног Џонија од пре четрдесетак година иако он то одавно није. Дилан са ових простора прохујао је музички одавно, али,како тврде неки наводно добро обавештени, још пише, ствара, али за широки пук није то то…Многе изведбе Џонијева опуса чуо сам у, данас, много бољој продукцији, а једна од последњих је и феноменално блуз урађена „Обрати пажњу…“ од Неше Златановића, која страшно, између редова, сећа на Џонија и његову Реч, дух његов и тихи пламичак лучи из даљине пространстава лала…

Зато оставите Џонија, тамо где јесте, будите ту где сте и схватите да свако време има своје ствараоце, мислиоце и јунаке… А има и оних других… О њима неки други пут.

М. Марковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/balada-o-dzoniju/

1 comment

    • Marijana on 25/12/2019 at 11:59

    Odličan tekst! Objavljujte ih više 😊

Komentari su onemogućeni.