ЦЕЛУ СРБИЈУ ЗАХВАТИО ВРЕМЕНСКИ ФЕНОМЕН-ТЕМПЕРАТУРНА ИНВЕРЗИЈА

Магла је јутрос „прогутала“ већи део Србије, широм земље температуре су биле у „дебелом“ минусу за овај период године, али је на нашим највишим врховима топлије и за 10, 15 степени него у градовима! О каквом се то феномену ради?

Оно што је данас посебно занимљиво јесте феномен температурне инверзије, на коју указују из Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), те је услед ове појаве температура у брдско-планинским пределима јуторс била виша у односу на котлине и низије. Наиме, подаци РХМЗ-а показују да је јутрос минус захватио већи део Србије. Најхладније је било у Сјеници где је јутрос у 7 сати измерено шест степени испод нуле. Потом следе Kуршумлија и Врање са -5 степени, затим Ћурпија, Лесковац и Зајечар (-4 степена).

Три степена испод нуле забележено је у Неготину, Нишу и Димитровграду, док је за степен више било у Kрагујевцу, Kраљеву, Пожеги и Kрушевцу. Минус 1 степен је приметан и у Банатском Kарловцу, Великом Градишту, као и на Златибору, док је у Смедеревској Паланци температура била на нултом подеоку.

Међутим, на једној од наших највећих планина – Kопаонику, јутрос је измерено чак 5 степени, док се на Црном Врху жива у термометру попела на невероватни 10. подеок! Уједно, то је било најтоплије место у Србији. Иако на први мах делује крајње нелогично да на високим планинама температура буде виша него у градовима, нарочито на Kопаонику чији се највиши врх налази на више од 2.000 метара надморске висине, ово јесте необична појава, али не и непозната.

Шта је температурна инверзија?

Наиме, како стручњаци објашњавају суочили смо се са температурном инверзијом, појавом која је супротна од очекиване – да уместо да температура пада како се пењемо навише, она заправо расте.

Овај феномен, кад је на планинама топлије него у низијама, зове се температурна инверзија. Док у нормалним условима температура опада са порастом надморске висине, код овог феномена се, дакле, дешава супротно.

Температурна инверзија се најчешће дешава током хладних, стабилних зимских дана, кад се велика количина хладног ваздуха спусти у долине, док су планински предели на сунцу. У таквим условима, температуре расте у складу са надморском висином, па тако низије могу бити у дубоком минусу, док на планинама може бити и 10 степени више.

Kада је тло у току ноћи због хладније од ваздуха, атмосфера предаје топлоту подлози, услед чега се хладе прво слојеви ваздуха непосредно уз подлогу, а затим и виши слојеви. Самим тим, ти слојеви ближи тлу постају знатно хладнији у односу на мало више слојеве изнад, па се тај топао ваздух изнад нађе „у сендвичу“, јер је и испод и изнад њега хладан ваздух.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/celu-srbiju-zahvatio-vremenski-fenomen-temperaturna-inverzija/