ČETIRI DECENIJE VW GOLFA

Golf-1Hteli to da priznaju ili ne, današnjim proizvođačima automobila niže srednje klase oči su uprte u jedan model – „vw golf“. Naravno, bave se i ostalom konkurencijom, ali prilikom konstruisanja novih modela se obavezno nabavlja jedan „golf“ koji se rastavlja do najsitnijih detalja i proučava.

Ovde ne mislimo na kopiranje dizajna, već na ukupan inženjering. To možemo da tvrdimo nakon višedecenijskog iskustva u testiranju automobila koji su vremenom zaista postali sve bolji.

Istovremeno, čini nam se da je „golf“ uvek za korak ispred drugih u pogledu kompleksnosti projektovanja i izrade. Ne brinite, i Nemci su radili isto što i danas rade ostali. Učili su od – Italijana i Fijata.

Čuveni dizajner Đorđo Đuđaro je još 1970. godine, dakle četiri godine pre zvanične svetske premijere, izjavio da je prilikom donošenja skica „golfa“ u fabrici u Volsfburgu slučajno video rastavljeni „fijat 128“.

Da podsetimo, „stodvadesetosmica“ se pojavila 1969. godine i smatra se prvim automobilom sa modernim konceptom koji je objedinio prednji pogon, poprečno postavljen motor sa zupčastim kaišem i ventilima bez klackalica, mekferson ogibljenje i disk kočnice.

Folksvagen je ovu ideju dodatno usavršio i odlučio se za Đuđarov dizajn, s obzirom da su ostali prototipi bili katastrofalnog i zastarelog koncepta. U to vreme (1969. godina), po Torinu se uveliko vozio prototip „zastave 101“.

S obzirom da je odmah doneta odluka da hečbek verzija „fijata 128“ bude prepuštena Zastavi, Đuđaro je Nemcima ponudio suludo prepuštenu ideju i „golf“ nacrtao kao hečbek sa troja vrata, koja su nagoveštavala sportski i mladalački karakter preko potreban u ambicioznim i poletnim sedamdesetim godinama. Tako je nastao oblik karoserije koji je odredio sudbinu automobila do današnjih dana.

Za pojavu „golfa“ zaslužan je i, između ostalog, novi direktor Folksvagena Rudolf Liding koji je zaustavio razvoj prototipa sa zadnjim pogonom i uzdužno postavljenim motorom sa vodenim hlađenjem smeštenim ispod zadnjeg sedišta. Nakon četiri godine razvoja, maja 1974. „golf“ (fabrički kod „tip 17“) je ugledao svetlost dana.

U prvom momentu su se proizvodile verzije sa troja a zatim i sa petora vrata. Odmah je preuzeo motore od „audija 50“ i „audija 80“, zapremine 1,1 litar sa 50 KS, 1,3 sa 60 KS i 1,5 sa 70 KS. Prodaja je odlično započela, već od prvog dana.

Kupci su smatrali da ima sportski karakter, čak i sa najmanjim motorom. S obzirom da je tada vladala naftna kriza, potrošnja je bila veoma važna. Iz tog razloga se pojavila „formula E“ verzija sa petostepenim menjačem koji je pri 90 km/h spustio potrošnju sa 6,4 na 5,2 l/100 km.

Značajan istorijski trenutak je pojava „GTI“ modela 1976. godine. Dobio je 1,6 motor iz „audija 80 GTE“ sa 110 KS (pri 6100 o/min), ventilirajuće diskove i hladnjak ulja.

Estetski detalji su bili prava atrakcija – trokraki perforisani volan, ručica menjača sa kuglom u obliku golf loptice, prednji spojler, šire gume dimenzija 175/70 HR 13, crveni okvir na prednjoj masci i crna folija na vratima prtljažnika su „GTI“ izdvajali od svih drugih automobila.

Motor je imao mehaničko „K-džetronik“ ubrizgavanje goriva, a sa masom od 810 kg imao je zaista atraktivne performanse za to vreme – maksimalna brzina je bila 182 km/h a do „stotke“ je ubrzavao za 9,2 sekunde.

Još jedan veoma važan trenutak u razvoju „golfa“ dogodio se septembra 1976. Predstavljena je dizel verzija, što je bilo prilično neobično za to vreme. Do tada su dizeli smatrani za veoma prljave i bučne. Kao osnova za razvoj dizela poslužio je 1,5 benzinac.

Tako su dizeli u početku imali zapreminu 1,5 litara i 50 KS, a ubrzo su povećani na 1,6 i 54 KS. Uprkos buci i vibracijama, bio je tražen zbog veoma male potrošnje koja se kretala oko 5 l/100 km.

Prva restilizacija usledila je 1978. godine. Dobio je plastične branike sa funkcijom apsorpcije energije prilikom udarca a drastično je poboljšana i zaštita od korozije. „Golfovi“ su pre toga masovno trulili zbog loše legure recikliranog metala koji je korišćen u to vreme, a sadržao je i veliku količinu bakra u sebi.

Avgusta 1979. je predstavljena sedan verzija „golfa“, odnosno „džeta“. Namenjena je konzervativnijim kupcima i imala je verzije sa dvoja i četvora vrata. U Severnoj Americi je postigla veliki uspeh, ali je u Evropi prodaja bila daleko ispod očekivanja.

Godinu dana kasnije „golf“ dobija još izmena – široka zadnja svetla i novu komandnu i instrument tablu. Ovakav auto je po dizajnu bio najbliži Đuđarovim originalnim skicama.

Uvedeni su i nivoi opreme “C”„ „CL“ i „GL“, a instrument tabla je dobila moderne četvrtaste instrumente i LED indikatore. „GTI“ je postao dostupan i sa petora vrata.

Kako se proizvodnja bližila kraju, uvedene su i luksuznije verzije „LX“ i „GX“, kao i specijalni „golf pireli“. Tako je 1982. dobio 1,8 motor od 112 „konja“. Njegova cena je bila skoro duplo veća u odnosu na baznu verziju iz 1976. – 22.800 nemačkih maraka spram 13.850 DEM, a ideja je bila da se predstavi niskobudžetna verzija „GTI“ modela za svakodnevnu upotrebu.

Još važniji trenutak za istoriju „golfa“ pa i cele kompakt klase je uvođenje prvog turbo-dizel motora. Marta 1982. na sajmu u Ženevi predstavljen je „golf GTD“. U to vreme je bio najekonomičniji serijski auto na svetu. Bio je baziran na šasiji „GTI“ modela, sa dosta pozajmljenih dizajnerskih elemenata, uključujući i sportska Rekaro sedišta.

Uz pomoć Garetovog turbo-punjača imao je 70 umesto 54 „konja“ i 133 umesto 104 Nm obrtnog momenta. Ukupno je napravljeno 30 izmena na motoru kako bi se povećala snaga i smanjila potrošnja. Sa svim dodacima masa je povećana za 18 kilograma, a prosečna potrošnja je iznosila manje od 6 l/100.

Proizvodnja „golfa“ prve generacije u Nemačkoj prestaje 1983. godine. Napravljeno ih je preko šest miliona, od čega milion dizelaša. Osim u Nemačkoj i Jugoslaviji, “golf” se sklapao još u Australiji, Belgiji, SAD-u, Južnoafričkoj republici, Nigeriji i Meksiku.

Rad na „golfu 2“ („tip 19E“) počeo je još 1979. Tada je utvrđeno kako će izgledati, a ručno napravljeni prototipi se testiraju od 1980. Zvanična premijera usledila je avgusta 1983. godine. U poređenju sa prethodnikom duži je za 17 cm, a povećano je i međuosovinsko rastojanje kao i masa za 95 kg. Nastavilo se sa kvalitetnom zaštitom protiv korozije a uvedeno je i sastavljanje automobila pomoću robota.

Golf-2

Sledeći važan datum u istoriji „golfa dvojke“ je avgust 1987, kada stiže i prva restilizacija. Tom prilikom su ukinuta leptir stakla na prednjim vratima, retrovizori su pomereni unapred, a promenjena je i prednja maska koja je sadržala samo pet lajsni i veći VW znak.

Zahvaljujući dobrim motorima i antikorozivnoj zaštiti, prema podacima iz 2012. u Nemačkoj je bilo registrovano skoro 450.000 „dvojki“, uprkos tome što su u najboljem slučaju ti automobili stari 20 godina.

Ne baš sjajno poglavlje za „golf“ započinje 1991. kada startuje proizvodnja treće generacije. U suštini, mehanički je bio gotovo identičan „dvojci“, sa praktično nepromenjenim dimenzijama.

Već godinu dana kasnije počinju masovna povlačenja automobila na servis zbog raznih problema, a korozija počinje da zadaje glavobolju vlasnicima serija napravljenih do 1995, kada se prilikom restilizacije konačno popravlja kvalitet.

Četvrta generacija počinje da silazi sa proizvodnih traka oktobra 1997. godine. Tada počinje novo poglavlje koje se bez većih iznenađenja i uzbuđenja nastavlja do danas, uz konstantan i odmeren napredak pod budnim okom konkurencije.

Za „golf“ se vezuju i brojni derivati, kao što su „široko“, „korado“, „golf plus“, „turan“, nova „buba“, „ios“, a po nekima i „tiguan“, sa kojim, zapravo, ima malo toga zajedičkog.

svi-po-redu-GOLFOVI

„Golf“ je duži niz godina najprodavaniji automobil u Evropi, dok je u Nemačkoj broj 1 još od 1975. kada ga je na godinu dana (1980.) prekinuo „mercedes serije 123“.

Pre šest meseci proizveden je 30 milioniti primerak – bio je to „golf 7 TDI blu-moušn“. Do danas, „golf“ je uz „tojotu korolu“ auto sa najdužim kontinuitetom u proizvodnji, bez promene imidža i karaktera. Mnogi se slažu u jednom – ako bi ga promenili, to više ne bi bio „golf“.

PORTAL PALANKA DANAS U SARADNJI SA  AUTO MAGAZIN

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/cetiri-decenije-vw-golfa/